У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Милене Рашић, Гордане Којић, Александра Степановића и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дејана Пејовића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Бечеју 1К. 280/23 од 12.02.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 408/24 од 10.09.2024. године, у седници већа одржаној дана 21.01.2025. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дејана Пејовића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Бечеју 1К. 280/23 од 12.02.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 408/24 од 10.09.2024. године, у односу на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и члана 441. став 4. Законика о кривичном постуку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бечеју 1К. 280/23 од 12.02.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ извршеног на штету оштећене ББ за које му је суд претходно утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци и због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ извршеног на штету малолетне ВВ за које му је суд претходно утврдио казну затвора у трајању од 2 године, те је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца у коју му је урачнуато време проведено у притвору од 01.06.2023. године када је липен слободе. Према окривљеном је изречена мера безбедности забрана приближавања и комуникације са оштећеном ББ и малолетном ВВ, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде. На основу члана 264. ЗКП окривљени је обавезан да плати трошкове и то на име судског паушала износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док ће о осталим трошковима суд одлучити посебним решењем након што прибави податке о тим трошковима.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 408/24 од 10.09.2024. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Бечеју 1К. 280/23 од 12.02.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Дејан Пејовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од одговорности за дела која су му стављена на терет и одреди да трошкови поступка у сваком случају падну на терет буџетских средстава суда или исте укине и предмети другостепеном суду ради одлучивања по жалби браниоца окривљеног, односно првостепеном суду на поновно суђење и одлучивање уз правилну примену материјалног права и одредаба ЗКП.

Врховни суд је, на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) и повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и као незаконит доказ означава исказ малолетне оштећене ВВ, која није имала пуномоћника од првог саслушања окривљеног, у смислу члана 154. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, те да су и други докази који су прибављени и изведени у току поступка до постављења пуномоћника незаконити докази. Поред изнетог, бранилац наводи да је незаконито прибављен доказ саслушањем малолетне оштећене (без пуномоћника) дана 29.05.2024. године у тужилаштву, јер је иста саслушана на околности догађаја од 20.05.2024. године, а да бранилац окривљеног није обавештен о испитивању сведока малолетне ВВ, нити је позван да присуствује извођењу наведене доказне радње насупрот члану 300. став 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

На наведену повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, на страни 2, став осам и страни 3, став један, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног указује и на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, коју образлаже наводима да је суд окривљеног требало да ослободи плаћања трошкова кривичног поступка у складу са чланом 264. став 4. ЗКП, обзиром да није запослен, да од имовине има само 2/9 куће где има пријављено пребивалиште, те да би плаћање трошкова поступка утицало на егзистенцију окривљеног и његово двоје деце које је дужан да издржава.

Врховни суд налази да су изнети наводи у захтеву за заштиту законитости неосновани. Ово стога што је одредбом члана 264. став 4. ЗКП прописано да у одлуци којом решава о трошковима суд може ослободити окривљеног од дужности да накнади у целини или делимично трошкове кривичног поступка из члана 261. став 2. тач.1) до 6) и тачка 9) овог законика, као и награде за вештака и постављеног стручног саветника, ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он дужан да издржава, а уколико се ове околности утврде после доношења одлуке о трошковима, председник већа односно судија појединац може посебним решењем ослободити окривљеног од дужности накнаде трошкова кривичног поступка.

Дакле, одредба члана 264. став 4. ЗКП предвиђа факултативни основ за ослобађање од плаћања трошкова кривичног поступка, односно само могућност, али не и обавезу суда да окривљеног ослободи од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка уколико су за то испуњени законски услови и уколико окривљени достави доказе-податке о томе да би плаћањем наведених трошкова било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он дужан да издржава, што у конкретном случају није учињено, па како је окривљени правноснажном пресудом оглашен кривим и осуђен због предметних кривичних дела, то је правилном применом члана 264. став 1. КЗ окривљени побијаном правноснажном пресудом обавезан да сноси трошкове кривичног поступка.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац означава повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, а које су законом дозвољени разлози за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП.

Међутим, образлажући повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП бранилац у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП наводима да није чињенично утврђено да је окривљени предузео радње које су му стављене на терет и за које је оглашен кривим, и то како у односу на оштећену ББ, тако и у односу на оштећену малолетну ВВ, да није утврђен умишљај окривљеног у току поступка, као и да је остала неутврђена урачунљивост окривљеног у време извршења кривичног дела извршеног на штету малолетне оштећене. У вези са изнетим бранилац детаљно износи сопствену оцену исказа оштећених, као и саслушаних сведока.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења означава и повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, коју образлаже наводима да је суд неосновано окривљеног сматрао осуђиваним по пресудама из 1994. и 2016. године, јер је у односу на наведене пресуде наступила законска рехабилитација, те се окривљени морао сматрати неосуђиваним, а да је једино пресуда од 12.05.2021. године којом је кривљени осуђен за недавање издржавања могла бити узета у обзир.

На овај начин иако се бранилац формално позива на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, која је законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца исти у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, износећи сопствено виђење одлучних чињеница везаних за осуђиваност окривљеног, супротно оцени и чињеничним закључцима суда изнетим у побијаним пресудама.

Како се, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости не може поднети због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања (повреда закона из члана 440. ЗКП), то је Врховни суд, захтев браниоца окривљеног, у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредби члана 491. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић