Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводећи да је пресуда искључиво заснована на исказу оштећене ББ, која је супруга рођеног брата окривљеног, односно која је у тазбинском сродству у другом степену са окривљеним, а приликом испитивања у својству сведока на главном претресу оштећена није упозорена да је ослобођена дужности сведочења сходно одредби члана 94. став 1. тачка 2) ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, тачни су наводи истакнути у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног да се пресуда заснива и на исказу оштећене ББ, која у конкретној ситуацији, приликом испитивања у својству сведока на главном претресу није упозорена да је ослобођена од дужности сведочења, сходно одредби члана 94. ЗКП, иако се са окривљеним налази у тазбинском сродству, сматрајући да је иста у трећем степену сродства са окривљеним и да иста не спада у круг лица која су ослобођена дужности сведочења. Међутим, предметне чињенице везане за кривично дело угрожавања сигурности из члана 138. став 1. КЗ, произилазе и из других изведених доказа, а најпре из исказа сведока ВВ, који је био присутан током критичног догађаја и који је чуо претње окривљеног упућене оштећеној, као и извештаја ПС Сјеница број ИУ – 452/23 од 25.02.2023. године. Дакле, како нижестепене пресуде нису засноване само на исказу оштећене ББ и како је, по оцени Врховног суда, с обзиром на друге изведене доказе, очигледно да би и без овог доказа била донета иста пресуда, то неосновано бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, као повреду поступка која је била од апсолутног утицаја на законитост и правилност правноснажне пресуде.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Весне Луковић, то је Врховни суд, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић