Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 128/24 од 17.10.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА и првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Драган Јоксимовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП и битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. ЗКП, које у образложењу захтева опредељује истицањем битних повреда одредаба кривичног поступка и 438. став 2. тачка 1) и 2) ЗКП и указивањем на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) у вези члана 65. став 2. и 3. ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијане пресуде или само пресуду донету у поступку по редовном правном леку и предмет врати на поновно суђење или да исте делимично преиначи и окривљену ослободи од оптужбе и истој накнади трошкове кривичног поступка у складу са Адвокатском тарифом.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, је неоснован.

Бранилац окривљене АА, у захтеву за заштиту законитости, иако нумерички не означава, указује да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП. Ово стога, што је поступак против окривљене покренут због кривичног дела из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, при којој правној квалификацији је тужилац остао до краја поступка, док је суд извршио измену оптужног акта и окривљену огласио кривом због кривичног дела из члана 122. став 1. Кривичног законика, за које се гоњење предузима по приватној тужби, па како је против окривљене оптужни предлог ОЈТ у Прокупљу Кт 398/22 подигнут 30.08.2023. године, а радње кривичног дела су предузете 15.08.2022. године, то се исти не може сматрати благовременом приватном тужбом, у смислу одредбе члана 65. став 2. и 3. ЗКП.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, Врховни суд оцењује неоснованим, из следећих разлога:

Из списа предмета произилази да је оштећени малолетни ВВ у присуству законског заступника – оца ББ дана 15.08.2022. године дао полицијским службеницима ПУ Прокупље изјаву, којом су обавештени о догађају који се догодио 15.08.2022. године у селу ..., на основу које изјаве је сачињен извештај о критичном догађају ИТД-101480/22 од 17.08.2022. године, који је прослеђен надлежном јавном тужиоцу.

Основни јавни тужилац у Прокупљу је дана 30.08.2023. године, поднео оптужни предлог Кт 398/22 против окривљене АА, због постојања оправдане сумње да је извршила кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, код ког оптужења је остао до правноснажног окончања кривичног поступка. Следствено изнетом, за кривично гоњење окривљеног, у конкретном случају овлашћени тужилац био је јавни тужилац.

Из списа такође произилази да је законски заступник малолетног оштећеног ВВ - отац ББ дана 15.11.2022. године испитан у својству сведока пред Основним јавним тужиоцем у Прокупљу и том приликом се изјаснио да се придружује кривичном гоњењу окривљеног и да истиче имовинскоправни захтев, при којој изјави је остао и у свом исказу датом на главном претресу одржаном дана 16.11.2023. године.

Дакле, кривични поступак против окривљене АА, вођен је по оптужном предлогу јавног тужиоца, поднетом због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које се гоњење предузима по службеној дужности и при том оптужном предлогу је надлежни јавни тужилац остао до правноснажног окончања поступка. Међутим, суд је сходно својим овлашћењима прописаним чланом 420. став 2. ЗКП, окривљену огласио кривом због извршења кривично-правних радњи које су биле обухваћене оптужним актом Основног јавног тужиоца у Прокупљу, квалификујући их као кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, дакле окривљену је осудио због извршења лакшег кривичног дела, за које се кривично гоњење предузима по приватној тужби.

Одредбом члана 65. став 2. ЗКП, прописано је да се приватна тужба подноси у року од три месеца од дана када је оштећени сазнао за кривично дело и осумњиченог, а ставом 3. истог члана, прописано је да ако је оштећени поднео кривичну пријаву и предлог за кривично гоњење, а у току поступка се утврди да се ради о кривичном делу за које се гони по приватној тужби, пријава, односно предлог сматраће се благовременом приватном тужбом ако су поднети у року предвиђеном за приватну тужбу.

По оцени Врховног суда, у смислу цитираних одредби, оштећени је током поступка имао својство потенцијалног овлашћеног тужиоца за случај одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења или ако се током поступка утврди да се ради о кривичном делу за које се гони по приватној тужби.

Сходно томе, Врховни суд налази да је законски заступник малолетног оштећеног ВВ, подношењем пријаве против окривљеног полицији, истога дана када се критични догађај догодио - дана 15.08.2022. године, дакле у року предвиђеном за подношење приватне тужбе и изјавом датом у истражном и првостепеном постпуку - да се придружује кривичном гоњењу окривљеног, јасно изразио своју вољу за кривични прогон окривљеног.

Стога у ситуацији када се спроведе кривични поступак по оптужном акту јавног тужиоца за кривично дело за које се гони по службеној дужности, те суд након одржаног главног претреса на основу утврђеног чињеничног стања оцени да се у радњама окривљеног стичу законска обележја кривичног дела за које се гони по приватној тужби, кривична пријава оштећеног поднета у року предвиђеном за подношење приватне тужбе, сматраће се благовременом приватном тужбом.

При томе, Врховни суд указује да у конкретној ситуацији оштећени није ни био у могућности да поднесе приватну тужбу за кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика за које се кривично гоњење предузима по приватној тужби, јер је кривични поступак вођен по оптужном предлогу јавног тужиоца за кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, а које се гони по службеној дужности.

Из изнетих разлога, Врховни суд је оценио као неосноване наводе захтева којима се указује на повреду одредаба кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП.

Поред овога, бранилац окривљене у поднетом захтеву наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која не представља законски разлог у оквиру повреда наведених у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, па се Врховни суд није упуштао у разматрање истакнуте повреде.

Врховни суд се није упуштао ни у оцену истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, обзиром да захтев за заштиту законитости у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење, што подразумева не само формално означавање повреде закона, како то бранилац чини, већ и указивање на то у чему се повреда закона конкретно састоји.

Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Драгана Јоксимовића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                           Бојана Пауновић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић