
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 186/2014
13.03.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног З.Б., због кривичног дела неуплаћивања пореза по одбитку из члана 173. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца осуђеног З.Б., адвоката С.Ђ., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2894/12 од 11.12.2013. године, у седници већа одржаној дана 13.03.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног З.Б., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2894/12 од 11.12.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2894/12 од 11.12.2013. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Нишу, оптуженог З.Б. и његовог браниоца и пресуда Основног суда у Нишу К бр.6037/10 од 25.04.2012. године, потврђена.
Против напред наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац осуђеног З.Б., адвокат С.Ђ., због повреде члана 68. став 1. тачка 7. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијану пресуду укине.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног З.Б. је недозвољен.
Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношењe захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.
Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
Право окривљеног за подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
У захтеву за заштиту законитости браниоца осуђеног З.Б. који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као разлог подношења захтева наведена је повреда члана 68. став 1. тачка 7. ЗКП која је учињена у другостепеном поступку, на тај начин што је обавештење о седници већа уручено окривљеном и његовом браниоцу само два дана пре одржавања исте.
Наведена повреда међутим, по ставу Врховног касационог суда не представља законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због кога би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а осим овог разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја.
Према томе, повреда која је предмет поднетог захтева за заштиту законитости по ставу Врховног касационог суда не може бити разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, због чега је захтев оцењен као недозвољен.
Поступајући на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног З.Б.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.