Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцена навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Побијаним првостепеним решењем одбијен је као неоснован захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ђушића за накнаду трошкова кривичног поступка и истим решењем у ставу два окривљени је обавезан да ОЈТ у Лесковцу накнади трошкове у износу од 31.645,60 динара, а који трошкови су настали на име вештачења у наведеном поступку. Првостепени суд је образложио овакву одлуку, тиме што су окривљени и његов бранилац својим понашањем и кривицом проузроковали трошкове кривичног поступка, јер су у тренутку давања одбране пред ОЈТ знали да је против окривљеног вођен прекршајни поступак и донета правноснажна пресуда за исте радње које су предмет извршења кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ, а о чему нису благовремено обавестили суд, већ су то учинили тек на главном претресу дана 30.09.2020.године. По ставу првостепеног суда ради се о скривљеним трошковима у смислу члана 263. став 1. ЗКП. Овакав став је прихваћен као правилан од стране ванпретресног већа Основног суда у Лесковцу, који је одлучивао по жалби браниоца окривљеног и исту одбио као неосновану побијаним другостепеним решењем.

Одредбом члана 263. став 1. ЗКП прописано је да ће окривљени сносити трошкове одлагања главног претреса и друге трошкове поступка које је проузроковао својом кривицом, као и одговарајући део паушалног износа, а ставом 2. истог члана прописано је да се о трошковима из става 1. овог члана доноси посебно решење осим ако се о трошковима које сноси окривљени решава у одлуци о главној ствари.

Када је реч о скривљеним трошковима, исти подразумевају поступање у смислу члана 263. став 1 и 2. ЗКП као и доношење посебног решења да је реч о скривљеним трошковима, које је у овом кривичном поступку изостало, имајући у виду да у списима предмета не постоји ниједно решење којим је одлучено о кривици окривљеног за друге трошкове поступка, у конкретном случају вештачења.

Не могу се прихватити наводи првостепеног и другостепеног суда да су скривљени трошкови они који се односе на начин одбране окривљеног и његов начин предлагања доказа, а посебно ценећи право окривљеног да ништа не изјави, ускрати одговор на поједино питање, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу, предвиђено одредбом члана 68. став 1. тачка 2) ЗКП.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и наград браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одбијајући да надокнади трошкове кривичног поступка окривљеном АА, према коме је пресудом Основног суда у Лесковцу К 61/20 од 14.12.2020.године, одбијена оптужба да је учинио кривично дело пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ, у смислу члана 422. став 1. тачка 1) ЗКП и обавезујући окривљеног да надокнади трошкове економског вештачења настале у поступку пред тужилаштвом, у ситуацији када није донето посебно решење да је окривљени АА скривио те трошкове, те тумачећи право на слободан избор начина одбране као скривљене трошкове, првостепеним, а и другостепеним решењем, учињена је повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, како се то основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног и указује.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ђушића, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења Основног суда у Лесковцу К 61/20 од 20.04.2021. године и Кв 207/21 од 29.12.2021. године, те списе предмета вратио Основном суду у Лесковцу на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Маша Денић , с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић