Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Поднетим захтевом бранилац окривљеног истиче повреду закона из члана 438.ЗКП, без навођења става и тачке наведеног члана, али из образложења захтева произилази да суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер наводи да образложење другостепене пресуде садржи само препис изведених доказа, али не садржи и њихову оцену.

Поред наведеног, бранилац окривљеног у захтеву се наводи и да нису дати одговори на наводе из жалбе, на који начин се истиче и повреда одредбе члана 460. ЗКП.

Такође се захтевом истиче и да читач саобраћајне дозволе за теретно возило указује да су у камиону предвиђена три места за седење и да нема места за стајање на возилу, те да се било какав пропуст у настанку незгоде може приписати једино возачу теретног возила. Према ставу браниоца у конкретном случају има и одговорности оштећеног, као и сведока, који се небезбедно превозио. Наиме, за тежу последицу ни у ком случају не може одговорати окривљени, јер је она настала управо због радњи које су предузимала друга лица, почев од возача камиона, па преко других лица која су се возила на задњем делу камиона на месту које за то није било предвиђено.

Оваквим наводима браниоца окривљеног се суштински оспорава утврђено чињенично стање и оцена доказа дата од стране суда.

Како наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Стојана Илића одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић