Наведеном пресудом окривљени Драгољуб Тодоровић обавезан је да суду плати на име паушала износ од 8.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка износ од 38.248,00 динара, на име трошкова кривичног поступка пред Основним јавним тужилаштвом у Зајечару износ од 38.570,88 динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, док су на основу члана 258. став 4. ЗКП малолетна оштећена АА чији је законски заступник отац ВВ и малолетна оштећена ББ чији је законски заступник отац ГГ ради остваривања имовинскоправних захтева упућене на парнични поступак.

Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 бр.101/18 од 22.11.2018. године усвојена је жалба браниоца окривљеног Драгољуба Тодоровића, адвоката Наташе Тошић па је преиначена пресуда Основног суда у Зајечару К бр.263/17 од 22.03.2018. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Зајечару окривљеном Драгољубу Тодоровићу за два кривична дела недозвољене полне радње из члана 182. став 2. у вези члана 180. став 1. КЗ утврдио појединачне казне затвора у трајању од по две године и два месеца за свако, и изрекао му јединствену казну затвора у трајању од четири године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 24.05.2017. до 22.06.2017. године као и време проведено у просторијама у којима станује по изреченој мери забране да без одобрења напусти стан у коме борави од 22.06.2017. до 29.12.2017. године, док је жалба браниоца окривљеног у преосталом делу одбијена као неоснована, првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Драгољуба Тодоровића, адвокат Наташа Тошић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а из образложења произилази да је захтев поднет због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде члана 16. став 2. ЗКП, члана 68. став 10. ЗКП, члана 54. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи другостепену пресуду тако што ће укинути првостепену пресуду и предмет вратити на првостепено суђење и одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту закониости браниоца окривљеног нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је, да због повреде овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члан 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Како је у конкретном случају бранилац окривљеног Драгољуба Тодоровића захтев за заштиту законитости поднео због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде члана 16. став 2. ЗКП, члана 68. став 10. ЗКП, члана 54. КЗ и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а исто у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење овог ванредног правног лека, Врховни касациони суд је поднети захтев оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                        Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                  Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић