Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Милована Тркуље, адвокат Петар Исаков, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милована Тркуље, адвоката Петра Исакова је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, док у преосталом делу захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП на тај начин што је судија Милица Цвејић била члан већа које је донело одлуку о условном отпусту, а иста је поступала и као судија за претходни поступак у кривичном поступку који је вођен и окончан правноснажном пресудом Вишег суда у Сремској Митровици К – 62/23 од 14.02.2024. године.

По оцени Врховног суда изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног нису основани.

Наиме, одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Из списа предмета произлази да је у доношењу решења којим је одбијена као неоснована молба за пуштање на условни отпуст поступала судија Милица Цвејић као члан већа, али из списа предмета произилази да иста није учествовала као судија за претходни поступак, већ је поступала судија Марица Јовић, па су супротни наводи браниоца изнети у поднетом захтеву за заштиту законитости, оцењени као неосновани.

Даље, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП и на тај начин што је судија Милица Цвејић која је учествовала у поступку одлучивања по поднетој молби за пуштање на условни отпуст, такође била и члан ванпретресног већа које је одлучивало о продужењу притвора окривљеном Миловану Тркуљи, с тим да бранилац не наводи решења у чијем доношењу је учествовала судија Милица Цвејић. Иако се у конкретном случају у захтеву означава повреда закона из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено, у образложењу захтева бранилац не наводи решења у чијем доношењу је учествовала судија Милица Цвејић, услед чега је Врховни суд оценио да у овом делу захтев за заштиту законитости нема прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји, обзиром да Врховни суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа повреда закона на коју се захтевом указује.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић