Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Кж1-2069/13 од 03.06.2013.године, одбио је као неосноване жалбе окр. Р.П. и браниоца окр. Д.К. и пресуду Основног суда у Крушевцу 6К. 2202/10 (09) од 25.02.2013.године, потврдио.

Бранилац окр. Д.К., адвокат Р.С., поднео је захтев за заштиту законитости против означене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези са чланом 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом Врховном касационом суду да донесе пресуду којом ће усвојити захтев, преиначити првостепену и другостепену пресуду и окр. Д.К. ослободити. Из разлога побијања пресуде и предлога изнетих у захтеву за заштиту законитости произилази да бранилац окр. Д.К. захтев подноси и против пресуде Основног суда у Крушевцу 6К. 2202/10(09) од 25.02.2013.године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) (у даљем тексту: ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окр. Д.К., сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, применом члана 604. ЗКП, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Д.К., адвоката Р.С., је неоснован.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП ( члана 368. став 1 тачка 10. ЗКП- „Службени гласник РС“ бр. 58/04 ... 76/10), која је истакнута као разлог подношења захтева за заштиту законитости браниоца окр. Д.К., према наводима захтева, учињена је тиме што је правноснажна пресуда заснована на потврди Полицијске станице Александровац (од 13.11.2009.године) о одузетим предметима од окривљених, која садржи констатацију да се одузима „одстрељени“ зец и коју суд, пошто је неоспорена од стране окривљених, узима као њихово признање извршења дела и као неспоран доказ о начину усмрћења зеца, иако су окривљени оспоравали да су одстрелили зеца, а полицијски службеници нису стручни да утврђују узрок смрти.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости, по оцени Врховног касационог суда, нису основани. Овим наводима, као и одбранама окривљених током првостепеног поступка, није оспорена законитост начина прибављања поменуте потврде и значај исте као доказа да су од окривљених (окр. Р.П.) критичном приликом одузети предмети наведени у потврди, већ је оспорена садржина потврде у погледу констатације да је од окривљених одузет „одстрељени“ зец, дакле као чињенично питање.

Међутим, чињеницу да су окривљени, у време, на месту и на начин како је описано у изреци првостепене пресуде, противно прописаним забранама у погледу лова дивљачи, уловили једног дивљег зеца (који је од њих одузет), првостепени суд, према разлозима првостепене пресуде, није ни утврђивао на основу наведене потврде о привремено одузетим предметима, већ другим изведеним доказима, превасходно исказима сведока очевидаца Р.П., Д.М. и М.Е., као и на основу садржине рачуна ветеринара, Б.П. који је прегледао зеца одузетог од окривљених, а којим потврђује извршену услугу давања стручног мишљења и стављања ушне марке на „одстрељеног дивљег зеца“, те довођењем у везу ових доказа са одбранама окривљених које суд цени као негирање извршења дела и покушај избегавања кривичне одговорности, а не као признање дела на основу поменуте потврде, како се неосновано наводи у захтеву за заштиту законитости.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, на коју се, неосновано, указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. Д.К., Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                                                                           Председник већа-судија

Наташа Бањац, с.р.                                                                                                                             Јанко Лазаревић, с.р.