.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 286/2016
29.03.2016. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног В.М., због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., адвоката Р.С., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Краљеву К бр.226/13 од 12.11.2015. године и Кв бр.832/15 од 30.12.2015. године, у седници већа одржаној дана 29.03.2016. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., поднет против правноснажних решења Основног суда у Краљеву К бр.226/13 од 12.11.2015. године и Кв бр.832/15 од 30.12.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Краљеву К бр.226/13 од 12.11.2015. године, одбијен је захтев браниоца окривљеног адвоката Р.С. за исплату трошкова кривичног постука окривљеном В.М. из К., као неоснован.
Решењем Основног суда у Краљеву Кв бр.832/15 од 30.12.2015. године одбијена је жалба браниоца окривљеног В.М. изјављена против решења Основног суда у Краљеву К бр.226/13 од 12.11.2015. године, као неоснована.
Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног В.М., адвокат Р.С., без навођења законског основа, док из образложења произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.
Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М. је неоснован.
Бранилац окривљеног В.М. у захтеву наводи да је побијаним решењима одбијен захтев браниоца за исплату трошкова кривичног поступка као неоснован из разлога што је оптужни акт одбачен због околности која привремено спречава гоњење, а то је болест окривљеног. Како се у конкретном случају ради о тешкој и трајној душевној болести – деменцији, болест окривљеног би морала имати дејство „res iudicata“ јер се код ове болести не може очекивати побољшање, па би окривљеном требало исплатити трошкове које је исти своме браниоцу платио, а супротно утврђењима првостепеног и другостепеног суда, чиме се захтевом браниоца окривљеног В.М. указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.
Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног В.М. је истицао и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу решења је дао јасне и довољне разлоге да у конкретној ситуацији кривични поступак против окривљеног В.М. није мериторно окончан, те да се трошкови који се поводом вођења поступка не могу исплатити на терет буџетских средстава суда, а које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.
Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
