Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Кж1 4087/13 од 19.11.2013. године, одбио је као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и окривљеног С.Ш. и пресуду Вишег суда у Крагујевцу 1К-55/13 од 17.05.2013. године, потврдио.

Бранилац окривљеног С.Ш., адвокат Г.С., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због битне повреде одредаба кривичног поступка, на основу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП и погрешне примене закона на чињенично стање, са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом се преиначавају пресуде Вишег суда у Крагујевцу 1К-55/13 од 17.05.2013. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 4087/13 од 19.11.2013. године или пресуду којом се укидају наведене пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, али другом већу.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) ( у даљем тексту: ЗКП) у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш., адвоката Г.С., је недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка, позивајући се на општу одредбу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП и не опредељујући о којој одређено повреди поступка је реч, а из навода захтева да другостепени суд није дао разлоге за своју одлуку, већ само да прихвата разлоге првостепеног суда и да није дао јасне разлоге за своју оцену да је изрека првостепене пресуде разумљива и јасна и непротивречна образложењу, ни за оцену том ставу супротних жалбених навода окривљеног, произилази да захтев подноси, у односу на првостепену пресуду, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11 и став 2. тачка 2. ЗКП (члан 368. став 1. тачка 11. важећег у време доношења првостепене пресуде), односно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, у односу на другостепену пресуду.

Погрешна примена закона, истакнута је као основ подношења захтева, такође без опредељења у чему се одређено састоји, а у образложењу захтева бранилац окривљеног указује на пропуст суда да признање окривљеног одређених чињеница провери другим доказима и да одлучне чињенице детаљно утврди, између осталог и да разјасни да ли је оштећени погођен метком који је рикошетирао, указујући да од те чињенице зависи и утврђење субјективног односа окривљеног према делу покушаја убиства и оспорава оцену суда о веродостојности исказа оштећеног, указујући на различитост и противречност истог са одбраном окривљеног, дакле, оспорава чињенично стање у правноснажној пресуди као погрешно и непотпуно утврђено.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је предходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, ни по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је предметни захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, тако што је, на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш. одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                   Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                                         Јанко Лазаревић,с.р.