Кзз 344/2025 2.4.1.22; 2.4.1.21.1.2.3.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 344/2025
19.03.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Мирољуба Томића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела проневера у обављању привреде делатности у покушају из члана 224. став 1. у вези члана 30. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ - адвоката Младена Бркића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 140/23 од 28.03.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 447/24 од 23.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 19.03.2025. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ - адвоката Младена Бркића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 140/23 од 28.03.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 447/24 од 23.01.2025. године, у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у осталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљених ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корпуције К По4 140/23 од 28.03.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела проневера у обављању привреде делатности у покушају из члана 224. став 1. у вези члана 30. КЗ а окривљена ББ за кривично дело проневера у обављању привреде делатности у покушају у помагању из члана 224. став 1. у вези члана 30. и 35. КЗ и изречена им је условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по осам месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности не учине ново кривично дело. Од окривљеног АА је одузет један пластични канистер плаве боје у коме се налази погонско гориво, бруто масе 46 кг. Окривљени су на име имовинскоправног захтева обавезани да солидарно исплате оштећеном износ од 8.775,00 динара а да суду плате паушал у висини од по 1.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 447/24 од 23.01.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљених а пресуда Вишег суда у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корпуције К По4 140/23 од 28.03.2024. године, потврђена.

Бранилац окривљених АА и ББ - адвокат Младен Бркић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док из образложења захтева произилази да га подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење или их преиначи и окривљене ослободи од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводима да је суд супротно одредбама ЗКП одлуку засновао на службеним белешкама Министарства унутрашње и спољне трговине од 10.08.2023. године и 14.08.2023. године и на извештајима о контролисању број 223/23 FIP и 224/23 FIP од 14.08.2023. године. Према наводима захтева службене белешке саме по себи нису доказ у кривичном поступку, а поступање Министарства унутрашње и спољне трговине је по својој суштини вештачење два узорка горива, на шта указује да се у првом делу белешки износи налаз а потом дају мишљење или закључак и у тој ситуацији су морале бити примењене одредбе о вештачењу и то чланови 113-126 ЗКП, а што је изостало и што чини наведене доказе незаконитим. Бранилац истиче да су радње које су констатоване службеним белешкама и извештајима предузете без писане наредбе овлашћеног органа.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, из списа предмета произилази да су службене белешке Министарства унутрашње и спољне трговине, Сектора тржишне инспекције од 10.08.2023. године и 14.08.2023. године и извештаји о контролисању број 223/23 FIP и 224/23 FIP од 14.08.2023. године сачињени у законом прописаној форми и од стране надлежног државног органа који их сачињава у оквиру својих надлежности и овлашћења која су му дата законом, који сами по себи, нити по начину прибављања нису у супротности са Закоником о кривичном поступку.

Самим тим, по налажењу овога суда службене белешке Министарства унутрашње и спољне трговине, Сектора тржишне инспекције од 10.08.2023. године и 14.08.2023. године и извештаји о контролисању број 223/23 FIP и 224/23 FIP од 14.08.2023. године су законити докази, на којима се пресуда може заснивати, а супротни наводи браниоца окривљеног да се у конкретном случају ради о вештачењима и да треба да се примењују одредбе члана 113-126 ЗКП, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП-а, од стране овога суда су оцењени као неосновани.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ у осталом делу је недозвољен.

У преосталом делу захтева бранилац истиче да без службених белешки и извештаја о контролисању нема других доказа којима се утврђује било каква веза између горива из канистера и резервоара багера, а искази сведока полицајаца нису релевантни јер окривљени нису затечени у тренутку истакања горива. Не постоји ни један доказ да у багеру недостаје горива, нити је изведен доказ на околност да је гориво у резервоару радне машине идентичне садржине са горивом у канистеру као и на цреву и да ли исто недостаје у резервоару багера. Такође, према ставу браниоца, било је неопходно извршити мерење преостале количне нафте на који начин би се утврдило да ли недостаје нафте у резервоару радне машине.

Изнети наводи браниоца окривљеног, по налажењу овога суда, представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажним одлукама и оцене доказа дате од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљених, у овом делу, оценио недозвољеним.

Поред наведеног, бранилац захтевом указује и на повреду одредебе члана 441. став 1. ЗКП наводима да је погрешна одлука о кривичној санкцији, која повреда не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд и у овом делу захтев браниоца окривљених оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ - адвоката Младена Бркића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев браниоца окривљених у односу на наведену повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу захтев одбацио, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                 Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                            Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић