Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Александра Степановића и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Срђана Поповића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 5К 157/23 од 15.01.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 259/24 од 10.12.2024. године, у седници већа одржаној дана 01.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срђана Поповића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 5К 157/23 од 15.01.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 259/24 од 10.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми 5К 157/23 од 15.01.2024. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико у датом року казну не плати иста ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Истом пресудом одлучено је о трошковима кривичног постпука и истакнутом имовинскоправном захтеву на начин ближе наведен у изреци првостепене пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 259/24 од 10.12.2024. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Славише Миљуш и пресуда Основног суда у Руми 5К 157/23 од 15.01.2024. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Срђан Поповић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку са предлогом да се одложи извршење кривичне санкције.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа, одржаној у смислу члана 490. ЗКП без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног наводи да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП, које представљају законом дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека. Међутим, приликом образлагања нумерисане повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац наводи да је окривљени и сам доведен у заблуду, с обзиром да је по налогу оштећеног ББ уплатио новац лицу у Немачкој које је требало да му испоручи возило, те на страни окривљеног није постојала намера да изврши ово кривично дело и није постојао умишљај који је нужан елемент овог кривичног дела. Самим тим, по наводима браниоца, окривљени је доведен у заблуду од стране трећег лица, а када је утврдио да не може да реши проблем који је настао, рекао је оштећеном да ће му вратити новац, при чему је, након спорног догађаја, са оштећеним наставио сарадњу, а којим наводима суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, те правноснажне пресуде побија због повреде закона из члана 440. ЗКП .

Даље, у поднетом захтеву бранилац нумерише и образлаже повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП наводима да је суд имао услова да окривљеном изрекне меру упозорења – условну осуду за кривично дело за које је осуђен, посебно узимајући у обзир олакшавајуће околности, те чињеницу да је исти породичан човек, да раније није био осуђиван, да се у више наврата обраћао надлежном јавном тужилаштву, да у међувремену није извршио ни једно кривично дело, а које све околности суд није узео у обзир приликом изрицања кривичне санкције, којим наводима бранилац суштински указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Бранилац у поднетом захтеву указује на учињену повреду закона коју нумерише као повреду члана 441. ЗКП, без означавања става, и наводи да је сама одлука о имовинскоправном захтеву донета без иједног доказа о новчаном износу који је оштећени дао окривљеном, те се ова одлука заснива само на изјави оштећеног који је директно заинтересован за поступак, а којим наводима бранилац суштински указује на непостојање доказа да је учињена штета и оспорава износ прибављене противправне имовинске користи, на који начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Бранилац осим тога, у захтеву нумерише да је побијаним пресудама учињена и повреда закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП и образлаже да нису били испуњени услови да се окривљеном суди у одсуству, а побијана одлука не садржи конкретно образложење због чега постоје нарочито важни разлози са суђење у одсуству окривљеног.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП којима су прописани разлози због којих окривљени односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3), члана 440. и члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                    Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић