Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Расима Сулејмановића, адвокат Мирослав Ристић, поднео је захтев за заштиту законитости побијајући их као неправилне и незаконите, без изричитог нумеричког указивања на повређену законску одредбу, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев, те да укине побијану пресуду Апелационог суда у Нишу Кж1 790/16 од 01.12.2016. године и предмет врати истом суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Расима Сулејмановића, адвоката Мирослава Ристића, није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, из ког разлога је предметни захтев одбачен као недозовљен.

Поднетим захтевом се указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива чиме се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, те се наводи да је изрека првостепене пресуде противуречна сама себи и разлозима одлуке; да нису наведени разлози о одлучним чињеницама а наведени разлози су нејасни и противуречни - чиме се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Такође, поднетим захтевом се указује да првостепени суд није правилно ценио изведене доказе: исказе сведока АА, ББ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ ... , те да није правилно ценио одбрану окривљеног чиме је погрешно утврдио чињенично стање, односно овим наводима у захтеву се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Како повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 440. ЗКП не представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, од стране окривљеног преко браниоца, то је поднети захтев и у овом делу одбачен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                       Председник већа-судија,                                                            

 Олгица Козлов,с.р.                                                            Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић