Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног М.Ц. – адвокат М.К., навођењем као разлога за подношење захтева повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, само формално означава ову повреду, због које је подношење захтева дозвољено, с тим што не конкретизује у чему се она састоји, док суштински, у образложењу захтева, указује на повреде члана 407. став 1. тачка 4. у вези са чланом 6. ЗКП, члана 473. став 1. тачка 4. ЗКП, члана 460. став 1. у вези са чланом 469. и чланом 495. ЗКП, као и на повреде одредаба члана 34. став 3. и члана 36. Устава Републике Србије, те члана 4. Протокола број 7, као и члана 1 Протокола број 12 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

С тим у вези, у захтеву се истиче да је побијаним решењима одбијен захтев за понављање кривичног поступка који је вођен против окривљеног М.Ц. и правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.3397/11 од 15.09.2011. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Крушевцу 2К бр.2067/10 од 08.02.2011. године, те да се у разлозима првостепене одлуке износи погрешан став да нису испуњени услови за понављање кривичног поступка у конкретном случају, а да је другостепени суд у својој одлуци само констатовао да је у потпуности прихватио разлоге које је изнео првостепени суд, без оцене иједног жалбеног навода, што је противно одредбама члана 460. став 1. у вези са чланом 469. и чланом 495. ЗКП.

Имајући у виду чињеницу да бранилац окривљеног М.Ц. у захтеву за заштиту законитости само формално означава повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено, док суштински, у образложењу захтева, оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, при чему не наводи ни један разлог који је таксативно набројан у члану 485. став 4. ЗКП због ког би окривљени и његов бранилац могли поднети захтев за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд у овом делу захтев за заштиту законитости одбацио као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Уколико се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или угрожавања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3. ЗКП), неопходно је да уз захтев буде поднета и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права, сходно одредби члана 484. ЗКП.

Како бранилац окривљеног уз захтев за заштиту законитости није доставио одлуке Европског суда за људска права, односно Уставног суда, то је Врховни касациони суд захтев у делу у којем се указује на повреде одредаба чланова 34. и 36. Устава Републике Србије, као и члана 4. Протокола број 7, те члана Протокола број 12 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, одбацио на основу члана 487. став 1. тачка 3. ЗКП, налазећи да у овом делу захтев нема законом прописани садржај.

Са свега изложеног, а на основу одредаба чланa 487. став 1. тачка 2. и 3. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                          Невенка Важић, с.р.