Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1-10/26 од 03.02.2026. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а пресуда Основног суда у Крагујевцу Кв- 1007/25 од 02.12.2025. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Дарко Вељковић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и одбије захтев јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу од 30.10.2025. године за изрицање јединствене казне и исплати тражене трошкове.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, наводећи да је повређена одредба члана 45. став 4. КЗ, јер је окривљеном изречена јединствена казна затвора у трајању од две године и шест месеци којом је обухваћена и казна затвора у трајању од осам месеци за коју је одређено да ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, јер окривљени није самовољно напустио просторију у којој станује, да би било услова да се та казна претвори у ефективну казну затвора, што је фактички учињено предметном правноснажном одлуком.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи захтева били су истакнути у жалби браниоца окривљеног АА, те били предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Крагујевцу које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Крагујевцу Кв-1007/25 од 02.12.2025. године. Другостепено веће Вишег суда у Крагујевцу је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 3, четвртом пасусу, пресуде Вишег суда у Крагујевцу Кж1-10/26 од 03.02.2026. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на те разлоге и упућује.

Дакле, по оцени Врховног суда у конкретном случају правноснажне пресуде су донете правилном применом кривичног закона и то одредбе члана 60. став 2. КЗ у поступку за изрицање јединствене казне у смислу одредбе члана 552. став 1. тачка 1) ЗКП, а не применом одредбе члана 45. став 4. КЗ како се то неосновано истиче у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дарка Вељковића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић