Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, уз образложење да окривљени АА није осуђен за продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика за које је по оптужном акту јавног тужиоца вођен кривични поступак, већ за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. Кривичног законика, након што је јавни тужилац извршио измену правне квалификације предметних кривичноправних радњи окривљеног АА из ког разлога, по ставу одбране, окривљени има право на накнаду трошкова кривичног поступка у складу са одредбом члана 264. став 2. ЗКП, којом је прописано да лице које је окривљено за више кривичних дела није дужно да накнади трошкове у погледу дела за која је ослобођен од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

Врховни касациони суд изнете наводе оцењује као неосноване из следећих разлога:

Одредбом члана 264. ЗКП прописана је обавеза окривљеног да накнади трошкове тако што је одредбом члана 264. став 1. ЗКП прописано да ће суд у пресуди изрећи, кад окривљеног огласи кривим, да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка.

Из списа предмета произлази да је правноснажном пресудом Вишег суда у Шапцу К 10/19 од 23.07.2019. године окривљени АА, између осталих, оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ и осуђен на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, те је обавезан да суду на име паушала плати износ од 10.000,00 динара као и остале трошкове кривичног поступка, о којима ће бити одлучено накнадно посебним решењем, а побијаним решењем Вишег суда у Шапцу К 10/2019 од 11.01.2021. године одређено је да висина трошкова кривичног поступка у предметном кривичном поступку К 10/2019 износи 11.040,00 динара, те су окривљени АА и окривљени ББ обавезани да исте трошкове солидарно исплате Вишем јавном тужиоцу у Шапцу, у року од 15 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Одредбом члана 261. ЗКП прописани су појам и врста трошкова, те је, одредбом члана 261. став 1. тачка 7) између осталог, прописано да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, а ставом 2. тачка 7) члана 261. ЗКП је прописано да трошкови кривичног поступка обухватају, између осталих, награду и нужне издатке браниоца.

Како је окривљени АА правноснажно оглашен кривим, то је обавезан да солидарно са окривљеним ББ накнади трошкове кривичног поступка, између осталих и награду и нужне издатке браниоца, у смислу члана 264. став 1. ЗКП у вези са одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП.

Надаље, како је ова повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, истицана и у поступку по редовном правном леку, Врховни касациони суд прихватајући разлоге жалбеног суда, дате на страни 2 решења Вишег суда у Шапцу Кв 19/21 од 18.02.2021. године, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                     Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић