Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1666/16 од 26.01.2017. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Слободана Миловановића, а пресуда Трећег основног суда у Београду 1К 11273/10 од 30.09.2016. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Слободан Миловановић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче да изрека побијане правноснажне пресуде не садржи сва законска обележја кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, јер у изреци није наведено да ли је окривљени АА продајом робе у наведеној вредности другим купцима без евидентирања, остварио за себе лично као власник привредног друштва било какав приход, а што је према наводима захтева битно обележје предметног кривичног дела . Стога, како је према ставу браниоца, реч о објективном обележју кривичног дела пореска утаја, то недостатак овог елемента у чињеничном опису изреке правноснажне пресуде представља повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. Уз то, бранилац у захтеву указује и да је одговорност окривљене ББ као помагача, акцесорне природе, те да се све што је наведено у односу на окривљеног АА, односи и на окривљену ББ.

Изнетим наводима, иако бранилац окривљеног означава повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, по оцени овог суда, исти указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 229. Кривичног законика, прописано је да ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченитим приходима, о предметима или другим чињеницама, које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза, или ко у истој намери, у случају обавезне пријаве, не пријави законито стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза, или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 150.000,00 динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, док је ставом 3. наведеног члана, прописано да ако износ обавезе из става 1. тог члана, чије се плаћање избегава, прелази 7.500.000,00 динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Одредбом члана 35. Кривичног законика, прописано је да ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело или ублаженом казном.

Из изреке побијане правноснажне пресуде произилази да су критичном приликом, окривљени АА и ББ, при чему су могли да схвате значај свог дела и могли да управљају својим поступцима, окривљени АА као власник и директор привредног друштва „ВВ“ из ..., улица ..., у намери да у потпуности избегне плаћање пореза по одбитку на приходе од капитала, дао лажне податке о чињеницама које су од утицаја на утврђивање ове обавезе, на тај начин што је у пословним књигама предузећа, лажно приказао продају разне прехрамбене робе другим привредним друштвима: „ГГ“, „ДД“ и „ЂЂ“, у вредности од 78.872.802,00 динара, коју робу је продао другим купцима без евидентирања, на који приход супротно члановима 61, 63, 99. и 101. Закона о порезу на доходак грађана, није обрачунао и надлежном пореском органу доставио пореске пријаве и платио порез на приход од капитала, у укупном износу од 15.774.560,40 динара, у чему му је умишљајно помогла окривљена ББ, тако што је референту набавке и продаје робе предузећа „ВВ“ ЕЕ, дала податке о наведеним привредним друштвима и врсти и количини робе коју ће им ова фактурисати, иако је знала да роба није продата тим друштвима, при чему су били свесни свог дела и хтели његово извршење и били свесни његове забрањености, дакле поступали у урачунљивом стању и са умишљајем.

Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по налажењу Врховног касационог суда, из изреке побијане првостепене пресуде јасно произилазе сва субјективна и објективна обележја бића кривичног дела из члана 229. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени АА оглашен кривим и осуђен, односно јасно произилази да је исти, критичном приликом на описани начин предузео радње извршења наведеног кривичног дела, јер је у намери да у потпуности избегне плаћање пореза по одбитку на приходе од капитала, дао лажне податке о чињеницама које су од утицаја на утврђивање ове обавезе, на начин ближе описан у изреци наведене пресуде, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 7.500.000,00 динара.Такође, по налажењу овог суда, из изреке побијане првостепене пресуде јасно произилазе и сва субјективна и објективна бића кривичног дела из члана 229. став 3. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ, за које је окривљена ББ оглашена кривом и осуђена, односно јасно произилази да је иста, критичном приликом на описани начин предузела радње извршења наведеног кривичног дела, јер је умишљајно помогла окривљеном АА да изврши кривично дело из члана 229. став 3. у вези става 1. КЗ.

Због наведеног, по оцени овог суда, неосновано бранилац окривљених АА и ББ, указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде на основу члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић