Истом пресудом, окривљени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити накнадно, посебним решењем, а законски заступник оштећених, ББ, упућена је на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 бр. 862/24 од 21.01.2025. године, поводом жалбе јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА – адвоката Станка Грујичића, пресуда Трећег основног суда у Београду К бр.97/21 од 09.07.2024. године преиначена је тако што је на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП према окривљеном АА одбијена оптужба да је извршио два кривична дела полно узнемиравање из члана 182а став 2. у вези става 1. КЗ и једно кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. КЗ.

Истом пресудом, на основу члана 265. став 1. ЗКП одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а на основу члана 258. став 3. ЗКП законски заступник оштећених ББ упућена је на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Врховни јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз бр.392/25 од 18.03.2025. године само против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду Кж1 бр. 862/24 од 21.01.2025. године, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 103. став 1. тачка 5) и члана 104. став 6. КЗ у вези члана 3. став 1. тачка 8), те члана 5. став 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан и утврди да је побијаном пресудом учињена повреда закона у корист окривљеног АА.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио браниоцу адвокату Станку Грујичићу, Врховни суд је у смислу члана 490. ЗКП одржао седницу већа, о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство седници већа било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни суд је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног суда, основано Врховни јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је правноснажном пресудом Вишег суда у Београду Кж1 бр. 862/24 од 21.01.2025. године учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 103. став 1. тачка 5) и члана 104. став 6. КЗ, у вези члана 3. став 1. тачка 8), те члана 5. став 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, јер је погрешно закључио да је у погледу кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. КЗ, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Наиме, чланом 3. став 1. тачка 8. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима („Службени гласник РС“, број 32/2013) прописано је да се овај закон примењује на учиниоце који су према малолетним лицима извршили, поред осталог, кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. КЗ, док је одредбом члана 5. став 3. истог закона прописано да кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривично дело из члана 3. тог закона, која су извршена према малолетним лицима.

Одредбом члана 4. истог закона прописано је да, ако одредбама тог закона није другачије прописано, сходно ће се примењивати одредбе Кривичног законика, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и Законика о кривичном поступку, из које одредбе произилази да се тај закон у конкретном случају има примењивати као lex specijalis.

Имајући у виду наведено, то је по оцени овога суда Виши суд у Београду погрешно закључио да је према окривљеном АА у односу на кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. став 4. КЗ, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, те је доносећи одлуку да се према окривљеном на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП одбије оптужба, учинио повреду кривичног законика из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 103. став 1. тачка 5) и члана 104. став 6. КЗ у вези члана 3. став 1. тачка 8. и члана 5. став 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, обзиром да кривично гоњење за ово кривично дело, учињено према малолетним лицима, не застарева, а што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца.

Стога је Врховни суд, усвајајући поднети захтев за заштиту законитости као основан, донео пресуду којом је утврдио наведену повреду кривичног закона у корист окривљеног, не дирајући при томе у правноснажност побијане пресуде.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић