У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Дубравке Дамјановић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Зорана Ђурђановића, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. и 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву и допуни захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Ђурђановића - адвоката Милоша Савића, поднетог против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу 11Кв. 637/23 од 18.12.2023. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 2/24 од 16.01.2024. године, у седници већа одржаној дана 09.04.2024. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев и допуна захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Ђурђановића - адвоката Милоша Савића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу 11Кв. 637/23 од 18.12.2023. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 2/24 од 16.01.2024. године у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 4) Законика о кривичном постуку, док се у преосталом делу захтев и допуна захтева за заштиту законитости одбацују као недозвољени.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу 11Кв. 637/23 од 18.12.2023. године усвојен је захтев браниоца окривљеног Зорана Ђурђановића, те су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то:

- Вишег суда у Нишу 1Кв 144/18 од 22.05.2018. године, преиначена пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 584/18 од 27.06.2018. године, којом је окривљени Зоран Ђурђановић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци у коју му је урачунато време проведено у притвору од 16.09.2004. године до 27.09.2004. године и од 06.10.2008. године до 22.07.2009. године, као и време проведено на издржавању казне по правноснажним пресудама Основног суда у Нишу 12Кв 526/13 од 29.03.2013. године и Вишег суда у Нишу 1Кв 16/18 од 09.03.2018. године, и

- Вишег суда у Нишу К 131/17 од 11.04.2018. године потврђена пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 607/18 од 31.08.2018. године, које су преиначене пресудом Врховног касационог суда Кзз 1354/2018 од 28.11.2018. године, којом је окривљени Зоран Ђурђановић осуђен на казну затвора у трајању од 2 године,

те је окривљени Зоран Ђурђановић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 16.09.2004. године до 27.09.2004. године и од 06.10.2008. године до 22.07.2009. године, као и на издржавању казне затвора по наведеним пресудама.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 2/24 од 16.01.2024. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Зорана Ђурђановића и браниоца окривљеног и пресуда Вишег суда у Нишу 11Кв. 637/23 од 18.12.2023. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев и допуну захтева за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Зорана Ђурђановића - адвокат Милош Савић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, преиначи побијане одлуке тако што ће окривљеном изрећи јединствену казну затвора у трајању од највише 4 године и 10 месеци или исте укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева и допуне захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Ђурђановића је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, бранилац наводи да је судија Јасмина Јововић била председник већа Окружног суда у Нишу, које је пресудом К бр. 179/08 од 19.02.2009. године осудило подносиоца захтева на казну затвора у трајању од 5 година и 5 месеци, а која одлука је као незаконита укинута, а онда је учествовала и у доношењу пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 2/24 од 16.01.2024. године, којом је одбијена као неоснована жалба окривљеног и њеоговог браниоца (предмет захтева за заштиту законитости). Наиме, по ставу одбране, непристрасност судије Јасмине Јововић доведена је у питање будући да је иста имала предубеђење о кривици окривљеног и да је на тај начин нарушена претпоставка непристрасности судије, због чега је иста морала бити изузета од одлучивања у другостепеном поступку.

Изнети наводи захтева и допуне захтева за заштиту законитости се не могу прихватити као основани.

Наиме, према одредби члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија- поротник који се морао изузети.

Одредбама члана 37. став 1. тачка 1) до 4) Законика о кривичном поступку предвиђене су ситуације у којима се судија или судија-поротник мора изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом. Између осталог, када је реч о повезаности судије са предметом, прописано је у тачки 4) да судија не може вршити судијску дужност ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком.

Из наведених законских одредби произилази да се о апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка, на коју се бранилац окривљеног позива у поднетом захтеву, може говорити само уколико се ради о учествовању у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку или о одлучивању у поступку по редовном или ванредном правном средству судије који се мора обавезно изузети из разлога прописаних у члану 37. став 1. ЗКП.

У конкретном случају, бранилац окривљеног у поднетом захтеву и допуни захтева не указује на неку од наведених процесних ситуација прописаних одредбама члана 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП, које представљају законом предвиђене разлоге за обавезно изузеће у одређеном предмету, већ указује на постојање околности које, по мишљењу одбране, изазивају сумњу у непристрасност судије Јасмине Јововић, у смислу члана 37. став 2. ЗКП, а што није основ за обавезно изузеће.

Имајући у виду да се битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП односи само на разлоге везане за обавезно изузеће судије, када се судија мора изузети од судијске дужности у одређеном предмету, то по оцени Врховног суда, а супротно наводима захтева и допуне захтева браниоца окривљеног, у конкретном случају, није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, на коју се поднетим захтевом и допуном захтева указује.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП наводима да суд није узео у обзир олакшавајуће околности приликом одмеравања казне, а на шта је по закону дужан, односно није узео у обзир све релевантне околности које се тичу личности окривљеног, те тако није ценио породичне прилике окривљеног, животну доб, а посебно здравствено стање које се значајно погоршало након почетка издржавања казне у ОЗ Лесковац.

Како се, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости не може поднети због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни суд, захтев браниоца окривљеног, у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Ирина Ристић с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Мирољуб Томић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић