Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж3 1/17 од 13.02.2017. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а пресуда Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1 125/16 од 27.09.2016. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1 125/16 од 27.09.2016. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж3 1/17 од 13.02.2017. године, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Младен Васић, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног АА ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. став 6. КЗ, те одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи до окончања поступка по захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче повреде члана 2. тачка 20), 15. став 2, 16, 419. и 438. став 2. Законика о кривичном поступку, јер сматра да су наведене повреде условиле „да окривљени на основу незаконите правноснажне пресуде мора да издржава казну затвора у трајању од 5(пет) месеци.“

Такође, бранилац окривљеног у захтеву истиче да су побијаним пресудама учињене и повреде члана 26. и 65. став 1. тачка 2) Закона о заштити државне границе.

Поред наведеног, бранилац окривљеног у захтеву истиче и повреду члана 355. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, јер сматра да се на основу изведених доказа утврђује да окривљени није имао намеру да изврши кривично дело које му је стављено на терет, односно да је исти критичном приликом поступао у нужди приликом уласка у Републику Србију, пријављујући фалсификоване штамбиље пре извршене контроле, а што му је и била законска обавеза коју је испунио.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова, и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 2. тачка 20), 15. став 2, 16, 419. и 438. став 2. ЗКП (која је непрецизно опредељена), нити због повреде закона из члана 26. и 65. став 1. тачка 2) Закона о заштити државне границе, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                              Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић