Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреде закона које су учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени, на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреде тог законика прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1., члану 439. тачка 1. до 3. и члану 441. став 3. и 4., учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, али у захтеву не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП, може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, док повреде из члана 460. став 1. у вези члана 469. и члана 495. ЗКП, које бранилац истиче у поднетом захтеву као повреде садржане у другостепеном решењу, сходно цитираној одредби члана 485. став 4. ЗКП не могу бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, па је захтев браниоца окривљене у овом делу недозвољен.

Наводи захтева да су првостепеним и другостепеним решењем повређена уставна права окривљене на правну сигурност, право на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 34. став 3. и члана 36. Устава Републике Србије, нису могли бити предмет испитивања од стране Врховног касационог суда, с обзиром на то да када се захтев подноси због повреде људског права зајемченог Уставом, та повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда и таква одлука мора бити достављена уз захтев за заштиту законитости, а у конкретном случају таква одлука није достављена. Стога, захтев за заштиту законитости у односу на истакнуте повреде зајемчене Уставом нема прописан садржај.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. и члана 487. став 1. тачка 3. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                                                          Драгиша Ђорђевић,с.р.