Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац малолетног, сада пунолетног AA, адвокат Бојан Јовић у захтеву за заштиту законитости истиче да током доказног поступка није утврђено да је између малолетних AA и ББ постојао договор о заједничком ношењу и испаљивању хитаца из конвертабилног оружја, па самим тим наведено кривично дело нису могли да изврше као саизвршиоци. У прилог наведеном бранилац истиче да током поступка није утврђено ко је критичном приликом пуцао из оружја, али да је суд несумњиво утврдио да је малолетни ББ купио предметни пиштољ и да га је након предметног догађаја сакрио у шупљину једног дрвета, па је самим тим једини могући закључак да је он пуцао из пиштоља. Чињеница да се малолетни AA налазио у возилу заједно са малолетним ББ, без знања да он поседује оружје, не може бити довољна да се донесе закључак о заједничком ношењу оружја, а не постоји ниједан доказ који указује да је током вожње успоставио државину над оружјем, нити да је био свестан заједничког деловања, а његову одбрану у погледу поседовања и скривања пиштоља су потврдили остали сведоци, док одбрану малолетног ББ нико није потврдио.

По оцени Врховног суда, бранилац малолетног, сада пунолетног АА на овај начин оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како повреда одредбе члана 440. ЗКП не представља законски разлог због кога је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев браниоца малолетног, сада пунолетног АА адвоката Бојана Јовића оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                      Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић