Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окр. Р.М. Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Р.М., адв. С.Ш., је недозвољен.

Бранилац окр. Р.М. као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, са образложењем да је одбијањем од стране првостепеног суда предлога одбране да се у поновљеном првостепеном поступку саслушају у својству сведока царински и полицијски службеник на околност места где је торба са м. нађена и друге околности проналажења исте, од којих зависи одговор на питање чија је торба са м., одбрана окривљеног лишена могућности изношења нових чињеница и доказа, што представља битну повреду одредаба поступка из члана 462. став 2. ЗКП, као и повреду начелне одредбе члана 3. ЗКП која говори о претпоставци невиности. Исту повреду закона, по мишљењу браниоца окривљеног, учинио је и другостепени суд заузимањем становишта да су предложени докази непотребни, да нису од одлучног утицаја за пресуђење и да повреда одредбе члана 462. став 2. ЗКП није била од одлучног утицаја на законитост и правилност првостепене пресуде.

Према наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, пошто предложени докази нису изведени, остало је неутврђено где је торба са м. нађена, од чега зависи и закључак чија је предметна торба, а то јесте чињеница од одлучног утицаја на пресуђење, односно од одлучног значаја за правилну примену материјалног права у конкретном случају. Ово тим пре, што је потврду о привременом одузимању предметне м. потписао возач аутобуса И.М. који је конкретном приликом вршио превоз путника и пртљага, при чему опис чињеничног стања у изреци пресуде према коме су овлашћена службена лица царинарнице Полицијске станице Куршумлија предметну м. пронашли у предњем левом боксу аутобуса и уз потврду привремено одузели, не произилази из садржине потврде о привременом одузимању предмета и записника о извршеној царинској контроли (претресању аутобуса).

Према изложеном, наводима у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, поред истицања повреда одредаба члана 3. и члана 462. став 2. ЗКП, због одбијања доказних предлога одбране, указује се на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, наводима о противречности изреке са разлозима пресуде у погледу садржине изведених доказа, као и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање због погрешне оцене суда које чињенице су предмет доказивања у овој кривичноправној ствари и следствено томе, пропуста суда да разјасни и утврди чињенице од којих зависи закључак о извршењу кривичног дела у питању од стране окривљеног.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због напред наведених повреда одредаба кривичног поступка, истакнутих у предметном захтеву нити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Р.М. недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                 Председник већа-судија

Наташа Бањац, с.р.                                                      Јанко Лазаревић, с.р.