Решењем Вишег суда у Београду Кв.бр. 1735/24 од 20.01.2025.године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Татјане Милић Почкај од 25.03.2024.године, изјављена против решења Вишег суда у Београду К.бр.455/20 од 13.03.2024.године.

Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Татјана Милић Почкај, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, укине наведена решења и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости јавном тужиоцу Врховног јавног тужилаштва сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Татјане Милић Почкај је основан.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењима повређена одредба члана 441. став 4. ЗКП на штету окривљеног, јер је у истим донет погрешан закључак да на трошкове кривичног поступка који су настали до 03.06.2023.године треба применити Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (Службени Гласник РС број 121/12, 99/20 и 37/21). По оцени браниоца, суд је у конкретном случају требало да примени Тарифу која је важила у време доношења одлуке о трошковима кривичног поступка.

Из списа предмета произилази да је пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 455/20 од 13.04.2023.године окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело лака телесна повреда у саизвршилаштву из члана 122. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и одређено да трошкови кривичног поступка везани за окривљеног АА падају на терет буџетских средстава суда, а пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1022/23 од 01.11.2023. године је наведена пресуда потврђена.

У образложењима побијаних решења, којима је одлучено о трошковима кривичног поступка је наведено да је приликом одлучивања о трошковима кривичног поступка који су настали до дана 03.06.2023. године суд применио Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад авоката ("Службени гласник РС", бр. 121/2012, 99/2020 и 37/2021), која је важила у време предузетих радњи, те да је суд имао у виду да се Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката од 03.06.2023. године не може применити на радње одбране и заступања обављене пре њеног ступања на снагу, с обзиром да нова тарифа не може имати повратно дејство. Суд окривљеном није досудио трошкове на име саслушања пред судијом за претходни поступак Вишег суда у Београду дана 11.10.2019.године динара, како је бранилац тражио, са образложењем да је истог дана у Вишем јавном тужилаштву у Београду одржано саслушање окривљеног, за коју радњу је призната накнада трошкова на име ангажовања браниоца, па с обзиром на то да је реч о континуитету у пружању одбране окривљеном и то у једном непрекинутом низу предузимања одређених процесних активности у току једног дана, па да му припада износ на име јединствене накнаде од 67.500,00 динара и право на награду за сваки започети сат ангажовања тог дана.

Чланом 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр.4/23 од 26.05.2023. године је прописано да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи кад одлуче о трошковима поступка примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

По оцени Врховног суда, одлука о трошковима кривичног поступка у смислу члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката подразумева одлуку којом се решава о обавези плаћања трошкова кривичног поступка, а не одлуку којом се посебним решењем одлучује само о висини тих трошкова.

У конкретном случају, одлука којом је решено о трошковима кривичног поступка је постала правноснажна дана 01.11.2023. године, дакле у време важења Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр.4/23 од 26.05.2023. године, а која се примењује од 03.06.2023.године), због чега се приликом доношења одлуке о трошковима поступка након 03.06.2023.године, важећа адвокатска тарифа примењује у погледу обрачуна висине награде за рад адвоката на основу измењене вредности једног поена, без обзира на то да ли су радње заступања и одбране од стране адвоката предузете пре или након тог датума (уколико раније није донета одлука о трошковима кривичног поступка).

Имајући наведено у виду, нижестепени судови су погрешно применили важећу Тарифу досуђујући окривљеном за радње предузете пре 03.06.2023.године и то на име одбране окривљеног и приступа на одржане и неодржане главне претресе Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад авоката ("Службени гласник РС", бр. 121/2012, 99/2020 и 37/2021) која је важила у време предузимања наведених радњи.

Обрачунавајући трошкове поступка за радње предузете пре 03.06.2023.године применом адвокатске тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (Службени Гласник РС број 121/12, 99/20 и 37/21), суд је учинио повреду члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 11. Адвокатске тарифе („Службени гласник РС“, бр.4/23 од 26.05.2023. годнине).

Поред наведеног, у ситуацији када је изабрани бранилац заступао више окривљених, те када је поступак у односу на једног од окривљених окончан ослобађајућом пресудом, а против другог осуђујућом, обрачун трошкова врши се применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а у складу са Законом о адвокатури, те ће награда бити увећана за сваку радњу коју предузима за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног, а окривљеном који је ослобођен или против кога је поступак обустављен исплаћује се сразмеран део обрачунатог износа, сразмерно броју окривљених које заступа исти бранилац.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећиће се у решењу, односно пресуди, да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника падају на терет буџетских средстава суда.

Када је реч о награди браниоца којег је окривљени сам изабрао и пуномоћјем овластио (члан 75. ЗКП), висина трошкова окривљеног по том основу, сходно одредби члана 23. став 1. Закона о адвокатури одређује се према тарифи коју доноси Адвокатска комора Србије.

Тарифним бројем 7. у ставу 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да када адвокат брани више окривљених, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног, док је ставом 2. прописано да у случају из става 1. овог Тарифног броја увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно, тако што се награда за одбрану једног окривљеног увећава процентом који одговара броју окривљених које адвокат брани у тренутку када се процесна радња предузима.

Дакле, приликом утврђивања висине трошкова одбране – браниоца примењују се напред наведене законске одредбе, а у ситуацији када је донета ослобађајућа пресуда у односу на једног од окривљених, а изабрани бранилац је бранио више окривљених (у конкретном случају донета је ослобађајућа пресуда само у односу на окривљеног АА, док је окривљени ББ оглашен кривим), суд се може кретати само у оквиру наведених одрадаба приликом утврђивања висине трошкова одбране – браниоца и то само у погледу увећања трошкова одбране за 50% за сваког другог и наредног окривљеног и окривљеном који је ослобођен оптужбе исплатити сразмеран део обрачунатог износа, који је сразмеран броју окривљених које заступа исти бранилац.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан и у делу да је погрешан закључак изнет у побијаним решењима да окривљеном не припадају трошкови кривичног поступка на име приступа на обе процесне радње предузете дана 11.10.2019.године.

Тарифним бројем 2. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да се под процесном радњом, у смислу одредби тарифног броја 2, 7. и 8. исте тарифе, подразумева свака радња полиције, тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник.

По оцени Врховног суда, имајући у виду цитиране одредбе, када су процесне радње предузете пред два различита органа, јавним тужиоцем и надлежним судом, а којом приликом су сачињена два посебна записника, која имају различите правне последице, браниоцу окривљеног припада посебна награда за приступ саслушању пред судијом за претходни поступак, јер је бранилац приступио саслушању пред другим правосудним органом-судијом за претходни поступак(поводом предлога за одређивање притвора), а претходно саслушан пред јавним тужиоцем (поводом навода из кривичне пријаве), те у датој процесној ситуацији, у тој фази поступка, у складу са својом надлежношћу, поступала су два потпуно различита и одвојена органа поступка, и то најпре јавни тужилац приликом саслушања окривљеног, а након тога, у новој фази, судија за претходни поступак, те се у конкретном случају ради о потпуно одвојеном поступку и одлучивању два одвојена органа поступка, поводом чега су и сачињена два одвојена записника која имају различите правне последице по окривљеног. Самим тим и браниоцу припада накнада и награда за учешће у свакој од наведних посебних процесних радњи.

Како је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. и 265. став 1. ЗКП у вези члана 11. и Тарифног броја 2. став 1. и Тарифног броја 7. став 1. и став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, то је Врховни суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана решења Вишег суда у Београду К.бр.455/20 од 13.03.2024.године и Кв.бр. 1735/24 од 20.01.2025.године и предмет вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за које ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић