Против наведених правоснажних решења захтев за заштиту законитости је поднела бранилац по службеној дужности окривљеног АА-адвокат Јелена Зердо, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијана решења, тако што ће усвојити у целини захтев за накнаду трошкова кривичног поступка увећан за трошкове састава захтева за заштиту законитости или да укине наведена решења и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА-адвоката Јелене Зердо, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни јавни тужилац), окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим (другостепеним) судом окривљени може поднети захтeв за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Како су сходно цитираној законској одредби права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, то дакле бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног, те је сагласно томе овлашћен да захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.

У конкретном случају, адвокат Срђан Зердо је решењем Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр. 922/23 од 24.12.2023.године постављен за браниоца по службеној дужности окривљеног АА, против којег је вођен кривични поступак због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а став 1. КЗ и др.

Заменичким пуномоћјем од 04.04.2025.године, адвокат Срђан Зердо је овластио адвоката Јелену Зердо да поднесе захтев за заштиту законитости у предмету Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр. 922/23, а у ком предмету је адвокат Јелена Зердо замењивала и предузимала радње током трајања поступка у складу са заменичким пуномоћјем.

Бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Јелена Зердо је дана 16.12.2024. године поднела захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, те је о истоме одлучено побијаним правноснажним решењима, након чега је поднела захтев за заштиту законитости јер је по њеном мишљењу правноснажним побијаним решењима повређен закон из разлога што јој као браниоцу по службеној дужности нису признати сви трошкови које је имала и које је захтевом за накнаду трошкова кривичног поступка тражила, при чему бранилац у захтеву не указује ни једном речју на који начин је побијаним решењима учињена повреда закона на штету окривљеног АА.

Дакле, имајући у виду да је бранилац окривљеног по службеној дужности захтев за заштиту законитости поднела у своје име и због повреде закона учињене на своју штету, а на шта по закону није овлашћена у смислу напред цитираних законских одредби, то по налажењу Врховног суда, бранилац окривљеног по службеној дужности у конкретном случају није овлашћена за подношење овог ванредног правног лека, па је с тога овај суд наведени захтев оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези чланова 483. и 71. тачка 5) ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                            Председника већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                      Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић