док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Џенана Качара, адв. Есада Дуљевића, у односу на повреду Кривичног закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, одбија као неоснован, а у осталом делу одбацује.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К 61/18 од 10.01.2019. године, окривљени Џенан Качар, оглашен је кривим због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6. у вези члана 30. Кривичног законика, за које му је утврђена казна затвора у трајању од десет година, кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика за које му је утврђена казна затвора у трајању од две године и осуђен на јединствену казну затовра у трајању од 11 година и 6 месеци, у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору од 08.09.2017. године до 14.01.2019. године.

На основу члана 264. у вези члана 261. став 2. тачка 9) ЗКП, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 10.000,00 динара, као и трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити посебним решењем.

На основу члана 258. став 4. ЗКП, за остваривање имовинскоправног захтева, оштећени АА, упућен је на парнични поступак.

На основу члана 348. став 6. у вези члана 87. КЗ, од окривљеног одузет је један пиштољ марке „...“, калибра 6,35 мм, без фабричког броја са оквиром и три метка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 174/19 од 22.03.2019. године, делимично су усвојене жалбе бранилаца окривљеног Џенана Качара и преиначена пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 61/18 од 10.01.2019. године, само у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу окривљеном Џенану Качару, који је том пресудом оглашен кривим утврдио за кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6. у вези члана 30. КЗ, казну затвора у трајању од седам година и задржао као правилно утврђену казну за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, казну затвора у трајању од три године, па га је применом члана 60. став 2. тачка 2. КЗ, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 8 месеци, у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору од 08.09.2017. године до 14.01.2019. године, док су у преосталом делу жалбе бранилаца окривљеног одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у преиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног:

-адв. Есад Дуљевић, због повреде закона из члана 485. став 4. у вези члана 439. тач.2. и 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење или пак исте преиначи у складу да наводима захтева.

-адв. Маида Токовић, због повреде Закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, одбије оптужбу у односу на кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Џенана Качара Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

По налажењу Врховног касационог суда, основано се захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног Џенана Качара, указује, да је доношењем правноснажних пресуда којима је окривљени Џенан Качар, правноснажно оглашен кривим и осуђен за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на штету окривљеног, јер је у конкретном случају постојала околност која трајно искључује кривично гоњење окривљеног.

Наиме, према чињеничном опису кривичног дела, датом у оптужном акту јавног тужиоца утврђеном у изреци правноснажне пресуде, произлази да је окривљени спорно ватрено оружје – пиштољ и њему припадајућу муницију, неовлашћено држао и носио дана 07.09.2017. године, када су наведено ватрено оружје и муниција пронађени код окривљеног и одузети му од стране полицијских службеника.

Наредба о легализацији оружја („Сл. гласник РС“, бр.53/2017 од 30.05.2017. године, ступањем на снагу 31.05.2017. године) прописује у тачки 1. да власници оружја из категорије Б и Ц који на дан ступања на снагу ове наредбе немају исправу издату од надлежног органа, могу, у року од 01. јуна 2017. године до 01. октобра 2017. године, поднети захтев за издавање одговарајуће исправе. У тачки 2. Наредбе прописано је да власници оружја из тачке 1. ове наредбе укључујући и власнике оружја из категорије А, исто могу, у року из те тачке, предати надлежном органу, односно у власништво Републике Србије, а даље у тачки 3. је прописано да у случајевима из тач.1. и 2. ове наредбе, власници оружја нису дужни да доказују порекло и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

По налажењу Врховног касационог суда, кривично гоњење власника оружја (муниције) искључено је у периоду након што је наредба објављена и ступила на снагу, а то је у року од 01.06.2017. године до 01.10.2017. године. Окривљеном је оптужницом Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару Кто 81/17 од 18.12.2017. године, стављено на терет да је дана 07.09.2017. године неовлашћено држао и носио ватрено оружје и муницију, за чије држање и ношење није имао одобрење надлежног органа, а које је тог истог дана код окривљеног пронађено и од њега одузето, дакле управо у периоду важења Наредбе о легализацији оружја.

Примена Наредбе о легализацији оружја, по становишту овога суда, значи трајно искључење кривичног гоњења за период важења ове наредбе, подзаконског прописа са законском снагом, која је ступила на снагу 31.05.2017. године, па у року од 01.06.2017. до 01.10.2017. године, власници оружја и муниције не могу бити изложени кривичном прогону. Дакле, смисао наредбе и јесте да држава није хтела кривични прогон лица која неовлашћено држе и носе оружје и муницију, већ да им омогући да легалним путем предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду, а што окривљеном није омогућено јер му је оружје одузето у време када је кривично гоњење било трајно искључено за тај период.

Међутим, како је и поред постојања околности која трајно искључује кривично гоњење, окривљени правноснажним пресудама оглашен кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које му је утврдио казну затвора у трајању од две године, то је на наведени начин на штету окривљеног учинио повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Стога је Врховни касациони суд отклонио наведену повреду закона, преиначењем правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 61/18 од 10.01.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 174/19 од 22.03.2019. године, тако што је према окривљеном Џенану Качару, на основу члана 422. тачка 3. ЗКП, одбио оптужбу за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које је оптужен и правноснажно оглашен кривим, јер се против окривљеног гоњење не може предузети због околности која трајно искључује кривично гоњење.

Како услед наведене одлуке у погледу кривичног дела из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, нема ни појединачне казне за исто, а ни јединствене казне која је била изречена окривљеном за то дело и за кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6. у вези члана 30. КЗ, за које је оглашен кривим наведеним пресудама, Врховни касациони суд је у односу на кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6. у вези члана 30. КЗ, на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, односно правноснажну пресуду у том делу преиначио само у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног Џенана Качара, за кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6) у вези члана 30. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од седам година уз урачунавање времена проведеног у притвору од 08.09.2017. године до 14.01.2019. године, налазећи да овако одмерена казна одговара тежини дела и степену кривице окривљеног, као и олакшавајућим и отежавајућим околностима утврђеним у редовном поступку и да ће се истом постићи сврха кажњавања из члана 42. КЗ.

Захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Џенана Качара, адв. Есада Дуљевића, правноснажне пресуде се побијају и због повреде Кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, и с тим у вези истиче да је суд, примењујући одредбе Закона о кривичном делу тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6) КЗ, применио закон који се не може применити у конкретном случају, јер у радњама окривљеног не стоје сва обележја наведеног кривичног дела, већ обележја кривичног дела убиство из члана 113. у вези члана 30. КЗ.

Супротно изнетим наводима, по налажењу овога суда, из изреке првостепене пресуде, произлазе сви битни елементи кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 6) у вези члана 30. КЗ, због којег је окривљени био оглашен кривим, а не кривичног дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ, како се то неосновано истиче у захтеву, па како бранилац окривљеног износи сопствену оцену изведених доказа и свој лични став да у радњама окривљеног стоје битни елементи кривичног дела из члана 113. у вези члана 30. КЗ, а не кривичног дела из члана 114. став 1. тачка 6. КЗ, то је захтев у овом делу оцењен неоснованим.

Бранилац окривљеног Џенана Качара, адв. Есад Дуљевић, у уводу захтева за заштиту законитости означава и повреду Кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи разлоге због којих сматра да је побијаним пресудама дошло до наведене повреде закона, а како Врховни касациони суд испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд оценио да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) у односу на преиначујући део и на основу члана 491. став 1. ЗКП, у односу на одбијајући део и на основу члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у коме је захтев одбачен, одлучио као у изреци пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                                                       Председник већа – судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                                 Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић