Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Јасмине Васовић, Слободана Велисављевића, Бојане Пауновић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због противправног дела одређеног у закону као кривично дело прогањање из члана 138а став 1. тачка 2) и 5) Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљене АА, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду 13Кпо3 бр. 24/25 од 22.10.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1-По3 7/26 од 10.03.2026. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљене АА, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду 13Кпо3 бр. 24/25 од 22.10.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1-По3 7/26 од 10.03.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду 13Кпо3 бр. 24/25 од 22.10.2025. године према окривљеној АА, због противправног дела одређеног у закону као кривично дело прогањање из члана 138а став 1. тачка 2) и 5) КЗ, изречена је мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи која се има извршити у Специјалној затворској болници у Београду, а која ће се обуставити када се утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи. Одлучено је о имовинскоправном захтеву оштећеног и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж1-По3 7/26 од 10.03.2026. године одбијена је као неоснована жалба окривљене АА и решење Вишег суда у Београду 13Кпо3 бр. 24/25 од 22.10.2025. године, потврђено.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднела је окривљена АА, са предлогом да се уради „ревизија и да јој се омогући лечење у амбуланти“.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости окривљене АА је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости, под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а чланом 483. став 3. ЗКП предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно је да је окривљена овлашћена да поднесе захтев за заштиту законитости, али да то може учинити искључиво преко браниоца.

Како је у конкретном случају, окривљена АА захтев за заштиту законитости поднела лично, а не преко браниоца, то је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић