Истом пресудом, окривљени је обавезан да на име судског паушала плати суду износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

На основу члана 258. став 4. ЗКП, оштећена Република Србија, коју заступа Државно правобранилаштво, упућена је на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж1 бр.14/25 од 07.03.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Демира Црновршанина, а пресуда Основног суда у Новом Пазару – Судска јединица у Тутину К бр.440/24 од 13.12.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Демир Црновршанин, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, те због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, односно тако што ће одбити оптужни предлог тужиоца, или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву нашао:

Захтев је неоснован у односу на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и 7) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и 7) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да у конкретном случају постоје околности које трајно искључују кривично гоњење, те да су повређене одредбе које се односе на постојање оптужбе овлашћеног тужиоца.

С тим у вези, бранилац у захтеву истиче да се кривично гоњење за кривично дело противправно заузимање туђег земљишта из члана 218. став 1. Кривичног законика, у смислу става 3. наведене одредбе, предузима по предлогу оштећеног, да у конкретном случају такав предлог није поднет поступајућем тужиоцу благовремено, у року од три месеца од дана сазнања оштећеног за кривично дело и осумњиченог, сходно одредби члана 53. став 2. ЗКП, већ је кривична пријава поднета од стране Полицијске управе у Новом Пазару, а у фази поступка пред тужилаштвом није било ни једне радње која би се на било који начин могла сматрати као да је предлог од стране оштећеног поднет.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног нису могли бити прихваћени као основани, из следећих разлога:

Према одредби члана 218. став 3. КЗ, гоњење за кривично дело противправно заузимање земљишта из члана 218. став 1. КЗ, предузима се по предлогу.

Одредбом члана 53. став 2. ЗКП, прописано је да се предлог за кривично гоњење подноси у року од три месеца од дана када је оштећени сазнао да кривично дело и осумњиченог.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је у конкретном случају оштећена Републичка дирекција за имовину Републике Србије, те да је предлог из члана 218. став 3. КЗ, поднео законски заступник Републичке дирекције за имовину Републике Србије – Државни правобранилац, Одељење у Краљеву, поднеском од 03.06.2024. године, дакле благовремено, одмах по сазнању за кривично дело и осумњиченог, то су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног – да су нижестепеним пресудама учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, па је захтев у овом делу одбијен као неоснован.

Исти захтев је у осталом делу одбачен као недозвољен.

Наиме, у осталом делу бранилац окривљеног истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окиривљенима преко бранилаца. Међутим, бранилац не наводи на који начин је ова повреда закона учињена, већ с тим у вези у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, односно на повреду члана 440. ЗКП, истицањем да је окривљени у својој одбрани изјавио да предметну парцелу није желео да користи као своју, нити да исту заузме, већ је ограду поставио у циљу заштите свог права пролаза и бављања узгојем стоке, уз сопствени закључак да је ово дело извршио у стању крајне нужде. Како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешна оцена доказа у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, због повреде закона, то је Врховни суд поднети захтев у овом делу одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Милена Рашић,с.р.                                                                                            

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић