Кзз 610/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 610/2016
24.05.2016. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. В.В., због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. В.Ј., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 613/15 од 03.09.2015. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 47/16 од 03.02.2016. године, у седници већа одржаној 24.05.2016. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.В., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 613/15 од 03.09.2015. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 47/16 од 03.02.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу К 613/15 од 03.09.2015. године окр. В.В., оглашен је кривим због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 1. КЗ за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у року од две године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Одлучујући о жалбама Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу и браниоца окривљеног, Виши суд у Крагујевцу је пресудом Кж1 47/16 од 03.02.2016. године, одбио жалбе као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

Против наведених првноснажних пресуда бранилац окривљеног адв. В.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона на штету окривљеног у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд обе пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да укине само другостепену пресуду или да преиначи обе пресуде или само другостепену тако што ће окривљеног ослободити оптужбе или према њему одбити оптужбу.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. В.В. је неоснован.

Иако бранилац захтев подноси због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, у захтеву се не опредељује конкретно ни једна од повреда закона које у смислу члана 485. став 4. ЗКП представљају законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног средства.

Међутим, из образложења захтева и навода да у радњама окривљеног нема битних елемената бића кривичног дела за која је окривљени оглашен кривим као и да у конкретном случају евентуално може бити говора о делу малог значаја, произилази да се захтевом указује на повреду закона из члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП односно да је повређен закон по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело односно да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

По налажењу Врховног касационог суда неосновано бранилац у поднетом захтеву указује на повреде закона из члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП.

На исте повреде закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу на страни 3 у ставу три, четири и пет и на страни 4 у првом ставу дао разлоге које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                         Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                                   Драгиша Ђорђевић,с.р.