Кзз 622/2017 одбачај; неблаговремен захтев

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 622/2017
29.06.2017. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића, и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Марином Радосављевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 2. и става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Владимира Домазета, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 2К 864/14 од 03.08.2016. године и Апелационог суда у Нишу 3Кж1 1286/16 од 13.02.2017. године, у седници већа одржаној 29.06.2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Владимира Домазета, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 2К 864/14 од 03.08.2016. године и Апелационог суда у Нишу 3Кж1 1286/16 од 13.02.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу 2К 864/14 од 03.08.2016. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 2. и става 1. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 16.03.2014. године до 10.04.2014. године. Окривљени је обавезан да суду на име трошкова кривичног поступка плати паушални износ од 8.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности наведене пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 3Кж1 1286/16 од 13.02.2017. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Нишу 2К 864/14 од 03.08.2016. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Владимир Домазет, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, је прописано да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.), учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП.

Како из списа предмета и то из повратнице произилази да је окривљени АА, пресуду Апелационог суда у Нишу 3Кж1 1286/16 од 13.02.2017. године, лично примио 01.03.2017. године, а да је његов бранилац адвокат Владимир Домазет, захтев за заштиту законитости против наведених пресуда поднео 07.04.2017. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као неблаговремен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                               Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић