Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр 107/21 од 13.04.2021. године, усвојена је жалба браниоца окривљеног Христијана Џемаиловића, па је преиначена пресуда Основног суда у Нишу К бр 625/20 од 02.10.2020. године у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд окривљеног Христијана Џемаиловића, узимајући као утврђене казне затвора за свако од кривичних дела спречавање службеног лица у вршењу службених радњи из члана 322. став 3. у вези става 2. и 1. у вези члана 30. КЗ, за које је побијаном пресудом оглашен кривим, у трајању од по 3 године осудио окривљеног на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 3 месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 11.05.2020. године до 02.10.2020. године, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Христијана Џемаиловића, адвокат Филип Домазет, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, а из образложења произилази да је захтев поднет због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, на тај начин што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривична дела која су му стављена на терет, односно да побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновни поступак и одлуку.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца у смислу члана 488. став 2. ЗКП, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Христијана Џемаиловића је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано се у поднетом захтеву браниоца окривљеног Христијана Џемаиловића указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, наводима да је окривљеног због извршења кривично- правних радњи описаних у изреци првостепене пресуде, требало огласити кривим због једног кривичног дела, а не због извршења три кривична дела.

Кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. КЗ сврстано је у XXIX главу Кривичног законика, у кривична дела против државних органа. Сврставање кривичних дела против државних органа у засебну главу Кривичног законика учињено је, пре свега, зато што иста чине засебну целину и разликују се од кривичних дела против јавног реда и мира и кривичних дела против правног саобраћаја. Објекат заштите код ових кривичних дела, па самим тим и кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. КЗ, јесте правилно и редовно функционисање државних органа и обављање одређених послова из њиховог делокруга рада, пре свега органа управе. Како државни органи своју функцију обављају преко лица која имају својство службеног лица и која обављају своје службене радње из делокруга тих органа, као пасивни субјекти тих кривичних дела појављују се службена лица.

Одредбом члана 322. став 1. КЗ, прописано је да ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од 1 до 5 година, ставом 2. истог члана прописано је да ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од 2 до 8 година, а ставом 3. истог члана, прописано је да ко дело из става 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе казниће се затвором од 3 до 10 година.

По налажењу Врховног касационог суда, имајући у виду да је заштитни објекат кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. КЗ, државни орган односно несметано функционисање истог, које се огледа и у обављању службених радњи од стране за то овлашћених лица, чињенични опис противправних радњи извршених од стране окривљеног Христијана Џемаиловића, по налажењу овога суда, правилном применом Кривичног закона, представља једно кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. став 3. у вези става 2. и 1. у вези члана 30. КЗ, с обзиром да се у истима стичу сва битна обележја предметног кривичног дела, како објективна, која се односе на радњу извршења, тако и субјективна, која се односе на урачунљивост и умишљај окривљеног.

Одлучујући о кривичној санкцији, Врховни касациони суд је окривљеног Христијана Џемаиловића због извршеног кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службених радњи из члана 322. став 3. у вези става 2. и 1. у вези члана 30. КЗ, прихватајући утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног од стране нижестепених судова, и дајући истима адекватан значај, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од од 11.05.2020. године до 02.10.2020. године, налазећи да је овако изречена казна затвора сразмерна степену кривице окривљеног Христијана Џемаиловића, јачини угроженог заштићеног добра, и да ће се истом постићи како општа, тако и појединачна сврха изрицања кривичних санкција.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић