Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, па је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца осумњичене Л.Б. је основан.

Одредбом члана 289. став 4. ЗКП, прописано је да ако осумњичени пристане да да исказ, орган који обавља саслушање ће поступити у складу са одредбама овог законика о саслушању окривљеног под условом да су пристанак осумњиченог да буде саслушан и његов исказ током саслушања дати у присуству браниоца. Записник о овом саслушању се не издваја из списа и може се користити као доказ у кривичном поступку.

Из списа предмета произилази да је поводом поднете кривичне пријаве против осумњичене Л.Б. због кривичног дела из члана 163. КЗ од стране оштећеног Т.Д. од 23.01.2015. године, Основно јавно тужилаштво у Суботици упутило позив Кт 184/15 од 27.01.2015. године Л.Б. да у својству осумњичене због постојања основа сумње да је извршила кривично дело неизвршење судске одлуке из члана 340. КЗ дође у то Тужилаштво дана 27.02.2015. године у 11,00 часова уз упозорење да има право да ангажује браниоца – адвоката који може присуствовати њеном саслушању.

Из списа предмета произилази да је осумњичена Л.Б. приступила заједно са адвокатом М.С. у Основно јавно тужилаштво у Суботици, да је осумњичена дала своју изјаву поводом поднете кривичне пријаве од 23.01.2015. године и приложила извесне доказе, као и да је о томе сачињена службена белешка под бројем Кт 184/15 од 27.02.2015. године која је потписана од стране заменика Основног јавног тужиоца у Суботици, осумњичене и њеног браниоца.

Из списа произилази, да је решењем Основног јавног тужилаштва у Суботици Кт 184/15(Кео 280/15) од 24.04.2015. године одбачена кривична пријава против осумњичене Л.Б. због кривичнг дела неизвршења судске одлуке из члана 340. став 1. КЗ на основу члана 284. став 3. ЗКП.

Чланом 261. став 1. ЗКП, прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, а ставом 2. тачка 7. истог члана прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају између осталог, награду и нужне издатке браниоца.

Чланом 265. став 1. ЗКП, прописано је да ће се, када се кривични поступак обустави или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

По налажењу Врховног касационог суда, имајући у виду да је Л.Б. у својству осумњичене и у присуству браниоца саслушана пред Основним јавним тужилаштвом у Суботици поводом поднете кривичне пријаве и по позиву у коме је поучена о праву да ангажује браниоца, у складу са одредбом члана 289. став 4. ЗКП, према осумњиченој је поступано у складу са одредбама овог Законика о саслушању окривљеног, што значи да су јој призната права која имају и окривљени, без обзира што је о том саслушању сачињена службена белешка коју су потписали осумњичена, њен бранилац и заменик Основног јавног тужилаштва у Суботици, а не записник.

По налажењу Врховног касационог суда обзиром да је предистражни поступак против осумњичене Л.Б. у конкретном случају окончан одбачајем кривичне пријаве, испуњени су услови за примену одредбе члана 265. став 1. ЗКП, јер издаци учињени око предузимања предистражних радњи представљају трошкове кривичног поступка, па је без значаја основ одбацивања кривичне пријаве. Стога је неприхватљив став првостепеног и другостепеног суда да браниоцу осумњичене не треба исплатити награду и нужне издатке браниоца из буџетских средстава суда јер је кривична пријава одбачена на основу одредбе члана 284. став 3. ЗКП, тј. не из разлога што нема кривице осумњичене, већ само зато што изрицање кривичне санкције не би било правично.

Из наведеног разлога, по налажењу Врховног касационог суда, одбијајући захтев за накнаду и награду браниоца осумњичене Л.Б., првостепени и другостепени суд су учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а како се то основано захтевом за заштиту законитости баниоца осумњичене указује, па је Врховни касациони суд првостепено и другостепено решење укинуо и предмет вратио Основном јавном тужилаштву у Суботици на поновно одлучивање.

У поновном поступку, Основно јавно тужилаштво у Суботици ће поступити по примедбама израженим у овој пресуди и донети правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                                           Драгиша Ђорђевић,с.р.