Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Урош Обрадовић (у поднетом захтеву наводи се да се подноси против другостепеног решења, али из образложења произилази да се побија и првостепено решење), због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261., 262. и 265. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев као основан и преиначи побијана решења, тако што ће окривљеном поред досуђених трошкова кривичног поступка, досудити и износ од још 93.000,00 динара, за радње детаљно наведене у захтеву и са опредељеним износима за те радње или да побијана решења укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП. Наиме, према наводима захтева, у конкретном случају повређене су одредбе чланова 261., 262. и 265. ЗКП, с обзиром на то да окривљеном припадају трошкови кривичног поступка на име заступања од стране изабраног браниоца пред ОЈТ у Прокупљу у поступку предузимања доказних радњи, дана 25.06.2020. године и 24.08.2020. године, за која рочишта су окривљени и бранилац тражили одлагање, на шта су имали право ради припремања ефикасне одбране окривљеног, а самим тим и трошкови настали на име састава жалбе на првостепено решење.

По оцени Врховног касационог суда, побијаним правноснажним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на коју се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног неосновано указује.

Исте наводе, садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд, је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу решења је дао јасне и правилне разлоге за свој став да у конкретном случају окривљеном не припадају трошкови поступка који се односе на име приступа одложеним рочиштима дана 25.06.2020. године и 24.08.2020. године (страна 2. последњи став другостепеног решења), које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Драгомир Милојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић