Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.459/21 од 07.04.2021. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног ГГ и његовог браниоца, те бранилаца окривљених АА, ББ, ЖЖ, ДД, ЈЈ, ВВ и ЂЂ, изјављене против решења Вишег суда у Новом Саду – Посебног одељења за сузбијање корупције Кв По4 176/2020 од 04.02.2021. године.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Мирослав Перковић поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.459/21 од 07.04.2021. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине побијано решење, а предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним решењим против ког је поднет захтев за заштиту законитости, и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује да је побијано решење Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.459/21 од 07.04.2021. године донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 37. ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се истиче да је судија Светлана Томић – Јокић, која је учествовала у доношењу побијаног решења као председник већа, претходно учествовала у доношењу пет одлука о притвору у односу на окривљеног АА, као члан већа, те да је детерминисаност судије који је у одређеном кривичном поступку одлучивао о притвору против окривљеног, а нарочито који је одлучивао више пута, таквог степена да представља околност која нарушава претпоставку непристрасности судије, због чега се тај судија треба изузети од судијске дужности приликом доношења одлуке у истом кривичном поступку, иако то није изричито прописано одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног су, по оцени овога суда, неосновани.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Из цитираних законских одредаба произилази да се о апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се бранилац окривљеног позива у захтеву, може говорити само уколико се ради о учествовању у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку или о одлучивању у поступку по редовном или ванредном правном средству, судије који се мора обавезно изузети из разлога прописаних чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП.

Како се из списа предмета утврђује да је судија Светлана Томић Јокић у својству председника већа учествовала у доношењу одлуке по жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против решења којим је оптужница против окривљеног потврђена, дакле, није учествовала у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком, већ у доношењу одлуке – решења којим је одбијена жалба поднета против решења о потврђивању оптужнице, то у конкретном случају није реч о некој од наведених процесних ситуација прописаних одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, због којих би се судија морао изузети од судијске дужности, обзиром да судија Светлана Томић Јокић није учествовала у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку, нити у поступку одлучивања по редовном правном леку.

Питање непристраности судије (чл. 37. ст. 2. ЗКП-а) због евентуалне „контаминације“ учествовањем у доношењу предпретресних одлука, могло би се поставити у случају учествовања истог судије у доношењу мериторне одлуке о кривици окривљеног, што у конкретној ситуацији није случај.

Из наведених разлога Врховни касациони суд налази да побијаним другостепеним решењем није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, обзиром да судија Светлана Томић Јокић није поступала ни у једном својству које је прописано одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а које би представљало разлог за обавезно изузеће судије од поступања у предмету, те су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        За Председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић