Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ.бр.694/19 од 14.06.2019. године само против правноснажног решења Основног суда у Руми 3Кв.462/18 од 09.04.2019. године, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП (погрешно означено члан „461. став 4. ЗКП“) у вези члана 261. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине правноснажно решење Основног суда у Руми 3Кв.462/18 од 09.04.2019. године и предмет врати том суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу по службеној дужности окривљеног АА - адвокату Гордани Милиновић сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца по службеној дужности окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажно решење против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је доношењем побијаног правноснажног решења о трошковима кривичног поступка Основни суд у Руми учинио повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Руми 2К.58/18 од 05.07.2018. године окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) КЗ и изречена му је условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца и истовремено одређено да се иста неће извршити ако окривљени у року провере од 2 (две) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, те је окривљени обавезан да плати трошкове кривичног поступка о чему ће суд одлучити посебним решењем, као и да плати на име судског паушала износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Бранилац по службеној дужности окривљеног АА - адвокат Гордана Милиновић је дана 25.06.2018. године поднела ОЈТ у Руми захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, у којем је определила трошкове који се односе на награду браниоца за предузете процесне радње на име одбране окривљеног дана 21.04.2017. године и дана 18.10.2017. године у укупном износу од 31.500,00 динара.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка Основни јавни тужилац у Руми је првостепеним решењем одбио захтев за исплату награде браниоцу по службеној дужности окривљеног АА - адвокату Гордани Милиновић, са образложењем да постављени бранилац не тражи исплату нужних издатака сходно одредби члана 261. став 4. ЗКП, већ исплату награде, те да из одредбе члана 262. ЗКП произилази да јавни тужилац не одлучује о трошковима кривичног поступка осим у ситуацији када се његовом одлуком окончава поступак, а што није конкретан случај.

Основни суд у Руми као другостепени орган је, одлучујући о жалби браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Гордане Милиновић изјављеној против првостепеног решења, побијаним другостепеним решењем исту уважио и преиначио првостепено решење тако што је браниоцу по службеној дужности окривљеног досудио захтеване трошкове кривичног поступка у укупном износу од 61.500,00 динара (на име приступа у ОЈТ у Руми ради одбране окривљеног дана 21.04.2017. године и 18.10.2017. године и на име састава жалбе на првостепено решење од 23.08.2018. године), те одредио да се досуђени износ исплати на терет буџетских средстава ОЈТ у Руми. У образложењу другостепеног решења суд се позвао на одредбу члана 261. став 4. ЗКП, наводећи при томе да како је ОЈТ у Руми донео решење којим је окривљеном поставио браниоца по службеној дужности, то, по оцени суда, трошкови постављеног браниоца падају на терет ОЈТ у Руми, а касније суд доноси коначну одлуку о трошковима применом чланова 262-265. ЗКП, у зависности од крајњег исхода поступка уколико дође до развоја кривичног поступка пред надлежним судом.

Одредбом члана 261. став 4. ЗКП је прописано да се трошкови из става 2. тачка 1) до 6) овог члана, као и нужни издаци постављеног браниоца (члан 76.) и постављеног пуномоћника (члан 59. и члан 103. став 3.), у поступку због кривичних дела за која се гони по службеној дужности, исплаћују из средстава органа поступка унапред, а наплаћују се касније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог законика. Орган поступка дужан је да све трошкове који су унапред исплаћени унесе у попис који ће се приложити списима.

Из цитиране одредбе члана 261. став 4. ЗКП произилази да се јавни тужилац или суд као орган поступка (у зависности од фазе поступка) може обавезати да из својих средстава исплати унапред само нужне издатке постављеног браниоца (члан 76.), а не може се обавезати и на исплату награде постављеном браниоцу, с тим што ће се коначна наплата ових трошкова, а на основу пописа унапред исплаћених трошкова који је дужан да приложи орган поступка, извршити на основу правила предвиђених у члановима 263. до 265. ЗКП, када ће бити одређено лице обавезано на њихову исплату или ће бити одређено да ови трошкови коначно падају на терет буџетских средстава. Дакле, сагласно цитираној законској одредби, награда постављеног браниоца не спада у круг трошкова који се исплаћују унапред из средстава органа поступка, због чега јавни тужилац као орган поступка у конкретном случају није у обавези да постављеном браниоцу исплати - накнади награду.

Имајући у виду напред цитирану одредбу ЗКП, Врховни касациони суд налази да је побијаним решењем Основног суда у Руми учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је наведеном одлуком о трошковима кривичног поступка повређена одредба члана 261. став 4. ЗКП. Наиме, Основни суд у Руми је, погрешно сматрајући да је у конкретном случају за исплату награде браниоцу по службеној дужности окривљеног АА - адвокату Гордани Милиновић на име приступа у ОЈТ у Руми ради одбране окривљеног дана 21.04.2017. године и 18.10.2017. године надлежан ОЈТ у Руми, а не суд као орган поступка, погрешно преиначио првостепено решење Основног јавног тужиоца у Руми и одредио да се браниоцу по службеној дужности окривљеног - адвокату Гордани Милиновић досуђени износ трошкова исплати на терет буџетских средстава ОЈТ у Руми. Ово са разлога јер из списа предмета произилази да је у конкретном случају постављени бранилац поднетим захтевом за накнаду трошкова кривичног поступка (погрешно упућеним ОЈТ у Руми уместо Основном суду у Руми) тражила исплату трошкова који се односе само на награду браниоца за предузете процесне радње на име одбране окривљеног, а не и исплату нужних издатака (у ком случају исте из својих средстава исплаћује унапред јавни тужилац), те имајући у виду да је предметни кривични поступак правноснажно окончан пред Основним судом у Руми и да је окривљени АА правноснажном пресудом оглашен кривим и обавезан да плати трошкове кривичног поступка о чему ће суд одлучити посебним решењем, тако да, супротно закључку датом у образложењу побијаног другостепеног решења, о висини трошкова кривичног поступка, између осталог и о висини награде постављеног браниоца окривљеног - адвоката Гордане Милиновић у овом кривичном поступку и исплати исте, укључујући ту и награду браниоца за процесне радње предузете на име одбране окривљеног пред ОЈТ у Руми, одлучује Основни суд у Руми, а не Основни јавни тужилац у Руми.

При овоме, овај суд напомиње да је побијаним другостепеним решењем Основног суда у Руми, којим је преиначено првостепено решење ОЈТ у Руми, браниоцу по службеној дужности окривљеног АА - адвокату Гордани Милиновић по други пут у овом кривичном поступку досуђена награда у износу од 15.750,00 динара на име приступа на саслушање окривљеног пред ОЈТ у Руми дана 21.04.2017. године (коју награду је постављени бранилац поново тражила и то овога пута захтевом за накнаду трошкова кривичног поступка поднетим ОЈТ у Руми дана 25.06.2018. године), с тим што је сада на њену исплату за разлику од првог пута обавезан ОЈТ у Руми. Ово имајући у виду да из списа предмета произилази да је решењем Основног суда у Руми 2К.58/18 од 27.02.2018. године усвојен захтев за накнаду трошкова браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Гордане Милиновић од 07.06.2017 године и наложено рачуноводству Основног суда у Руми да на означени рачун адвоката Гордане Милиновић уплати износ од 15.750,00 динара у року од 60 дана од дана правноснажности решења, а који износ се такође односи на награду браниоцу на име приступа на саслушање окривљеног пред ОЈТ у Руми дана 21.04.2017. године.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењем Основног суда у Руми 3Кв.462/18 од 09.04.2019. године учињена повреда закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијано правноснажно решење Основног суда у Руми, те списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                             Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић