Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз број 618/20 од 09.07.2020. године само против правноснажног решења Трећег основног суда у Београду Кв број 1157/19 од 20.05.2020. године, не наводећи законски основ, с тим што из образложења произилази да указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези тарифног броја 8. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијано решење и предмет врати Трећем основном суду у Београду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости окривљеном АА, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним решењем против ког је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Према наводима захтева за заштиту законитости, у конкретном случају, пуномоћнику малолетног оштећеног припадају трошкови у износу од 9.750,00 динара, како је то правилно и опредељено првостепеним решењем, односно решењем Трећег основног јавног тужиоца у Београду, те су побијаним другостепеним решењем „по основу неправилне одлуке кривичног ванрасправног већа Трећег основног суда у Београду проузроковани додатни трошкови жалбеног поступка, који на крајње неоснован начин падају на терет буџетских средстава Трећег основног јавног тужилаштва у Београду“, а побијаним решењем је учињена повреда тарифног броја 8 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката.

Изложени навода захтева за заштиту законитости су, по оцени овога суда, неосновани, из следећих разлога:

Према одредби члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, трошкови кривичног поступка обухватају нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника.

Чланом 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица прописано је, у ставу један, да малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног, а ставом два истог члана прописано је да у случају да малолетно лице нема пуномоћника, њега ће решењем из реда адвоката који су стекли посебна знања из области права детета и кривично-правне заштите малолетних лица поставити председник суда, и да у том случају трошкови заступања падају на терет буџетских средстава суда.

Из цитиране законске одредбе произилази да пуномоћник малолетног оштећеног представља специфичну, својеврсну категорију пуномоћника који се одређује, односно поставља малолетном лицу као оштећеном по сили закона, са циљем посебне заштите његових интереса у кривичном поступку, одређеним чланом 1. став 3. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица, и под условима прописаним чланом 154. истог закона.

Следствено реченом, висина награде пуномоћника – адвоката за заступање малолетног оштећеног у кривичном поступку, не одређује се применом тарифног броја 8. став 2. у вези тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, које одредбе важе само за изабраног пуномоћника оштећеног, те је Трећи основни јавни тужилац у Београду погрешном применом наведене тарифе умањио за 50% накнаду трошкова пуномоћника малолетног оштећеног и одредио да се пуномоћнику – адвокату Тијани Вујовић на име награде и нужних издатака исплати износ од свега 9.750,00 динара, док је одлука Трећег основног суда у Београду Кв број 1157/19 од 20.05.2020. године, којом је одређено да се пуномоћнику малолетног оштећеног ББ има исплатити износ од 18.000,00 динара, односно пун износ захтеване награде, сходно одредби члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, у потпуности правилна.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на оценио неоснованим наводе захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца којима се указује да је „неправилна одлука кривичног ванрасправног већа Трећег основног суда у Београду“, те да је због тога ваља укинути.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             За председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић