
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 665/2025
28.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ненада Цветковића, због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Цветковића - адвоката Ивана Симоновића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К 364/2023 од 13.12.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.143/25 од 31.03.2025. године, у седници већа одржаној дана 28.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Цветковића - адвоката Ивана Симоновића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К 364/2023 од 13.12.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.143/25 од 31.03.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу К 364/2023 од 13.12.2024. године окривљени Ненад Цветковић оглашен је кривим због извршења кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од две године и шест месеци у коју му је урачунато време проведено у притвору. Окривљени је обавезан да оштећеном на име имовинскоправног захтева исплати износ од 325.982,00 динара и да сноси трошкове кривичног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.143/25 од 31.03.2025. године, усвајањем жалбе ОЈТ у Нишу, преиначена је пресуда Основног суда у Нишу К 364/2023 од 13.12.2024. године и то само у делу одлуке о казни, на тај начин што је Апелациони суд у Нишу окривљеног, за учињено кривично дело разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од три године и шест месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору, док је жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Бранилац окривљеног Ненада Цветковића - адвокат Иван Симоновић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1.бр.143/25 од 31.03.2025. године, али из образложења захтева произилази да га подноси и против правноснажне пресуде Основног суда у Нишу К 364/2023 од 13.12.2024. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине другостепену пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или је преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:
Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).
Поднетим захтевом бранилац окривљеног истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, без прецизирања законског разлога за подношење захтева из члана 485. став 4. ЗКП и наводи да другостепени суд није правилно сагледао жалбене наводе о повреди начела in dubio pro reo, нити је правилно анализирао садржину и оцену изведених доказа, те да постоји контрадикторност између закључака суда, на који начин се суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.
Поред наведеног, у захтеву се наводи и да нема доказа да је окривљени био на месту извршења кривичног дела, односно доказа на којој локацији се налазио критичном приликом, тим пре што се близина окривљеног у односу на место догађаја тиче простора од најмање седам километара и реч је о реону који се везује за његове животне активности. Такође, нема доказа о повезаности окривљеног са возилом којим су се виновници наводно удаљили са лица места, будући да окривљени није имао никаква сазнања о том возилу, нити то произилази из исказа сведока, при чему ни један од предмета који су приликом напада одузети од оштећеног није пронађен код окривљеног, нити је на њима детектован његов биолошки траг. Истовремено, постоје неспорни докази да је оштећени управо окривљеном испоручио робу јуна 2020. године, којом приликом је на доставном возилу могао остати траг окривљеног, јер то не искључује ДНК вешачење и изјашњење представника оштећеног у поступку.
На овај начин бранилац окривљеног суштински оспорава утврђено чињеничо стање и оцену доказа дату од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама,
Наведене повреде, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд захтев браниоца окривљеног Ненада Цветковића оценио недозвољеним.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ненада Цветковића - адвоката Ивана Симоновића одбацио као недозвољен.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
