Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног као разлог подношења не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП, већ у образложењу захтева најпре наводи да је окривљени био ван локала и на те околности је предлагао сведока, којег тужилаштво није позвало, нити саслушало. Бранилац истиче и да је у време догађаја, окривљени који је леворук, имао повреду леве руке и иста му није била у функцији јер је била имобилисана гипсом, а такође није имао никакав мотив да на било који начин буде у сукобу са оштећеним. Даље се наводи да је вештак свој налаз и мишљење о повредама оштећеног дао на основу медицинске документације од 20.10.2016. године а предметни догађај се одиграо дана 27.11.2021. године. Поред наведеног, бранилац напомиње и да је окривљени био ван Србије, па је извињење оштећеном могао упутити једино на главном претресу на коме се исти није појавио.

Изнетим наводима браниоца окривљеног суштински се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Панића, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић