.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 696/2020
01.09.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Димитрија Илића, поднетом против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду К 1559/18 од 02.08.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1 1155/19 од 30.01.2020. године, у седници већа одржаној 01.09.2020. године, једногласно је, донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду К 1559/18 од 02.08.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1 1155/19 од 30.01.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду К 1559/18 од 02.08.2019. године, између осталих, окривљени АА оглашен је кривим због извршеног кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ, за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од две године и због извршеног кривичног дела разбојништво из члана 206. став 4. у вези става 1. КЗ, за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од пет месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и једног месеца, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 12.07.2018. до 02.08.2019. године.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1155/19 од 30.01.2020. године, одбијене су, као неосноване, жалбе Првог основног јавног тужиоца у Београду, браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног ББ и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду К 1559/18 од 02.08.2019. године.
Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног АА, адвокат Димитрије Ивић, поднео је захтев за заштиту законитости због „повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) у вези члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП“, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев, те да укине побијане пресуде или само другостепену пресуду, или да преиначи побијане пресуде или само другостепену пресуду тако што ће окривљеног АА ослободити оптужбе, као и да одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи до одлуке овог суда по поднетом захтеву.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости није основан.
Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, уз образложење да се побијане правноснажне пресуде заснивају на „недозвољеном доказу“ – снимцима са видео обезбеђења који су на ЦД и који су означени са „...“ и „...“, који нису прикупљени – прибављени у складу са одредбама ЗКП јер се, у смислу члана 152. став 3. ЗКП, претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чивати електронски записи, предузима на основу наредбе суда, по потреби, уз помоћ стручног лица, о чему се у тренутку предузимања радње сачини записник.
Поред тога, наведена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1.) ЗКП учињена је и када су исти - незаконити видео снимци послужили као основ за налаз и мишљење вештака Бранимира Александрића и Николе Драговића број 89/17 од 06.09.2018. године, с обзиром на то да је исти настао и заснива се на незаконитим доказима – наведеним видео снимцима, па самим тим и предметни налаз и мишљење посредно представља незаконити доказ.
Врховни касациони суд изнете наводе у захтеву браниоца окривљеног, адвоката Димитрија Илића, оцењује као неосноване, а како је ова повреда кривичног поступка истицана и у поступку по редовном правном леку, Врховни касациони суд прихватајући разлоге жалбеног суда, дате на страни 3 другостепене пресуде, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Олгица Козлов,с.р Бата Цветковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
