Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, у смислу члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је основан.

Из списа предмета утврђује се да је окривљени АА, ставом другим, пресуде Основног суда у Крагујевцу К 652/18 од 04.07.2019. године, ослобођен од оптужбе због кривичног дела угрожавање сигурности у саизвршилаштву из члана 138. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, те је одлучено, у складу са одредбом члана 265. став 1. ЗКП, да у односу на њега трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Наведена пресуда је у односу на овог окривљеног потврђена пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 296/19 од 03.12.2019. године, након чега је изабрани бранилац окривљеног АА, адвокат Виолета Бојовић, поднела трошковник од 09.01.2020. године, којим је тражила накнаду трошкова поступка у односу на окривљеног АА, у укупном износу од 318.000,00 динара.

Одлучујући о наведеном захтеву, Основни суд у Крагујевцу је побијаним првостепеним решењем, на име награде браниоца за одбрану окривљеног АА досудио трошкове у износу од 155.812,50 динара, са образложењем да је тај износ, на име признатих трошкова награде браниоцу за увид у списе предмета, приступ предузимању доказних радњи пред ОЈТ, одбране на главном претресу, приступа на неодржане главне претресе и објављивању пресуде, као и за састав трошковника (ближе означених у побијаном решењу), одређен имајући у виду тарифни број 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, те да бранилац окривљеног има право на 75% трошкова, имајући у виду да је адвокат Виолета Бојовић, у својству изабраног браниоца заступала двојицу окривљених и да је само у односу на окривљеног АА донета правноснажна пресуда којом је исти ослобођен од оптужбе за кривично дело које му је стављено на терет, које становиште је као правилно прихватио другостепени суд и одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА, изјављену против првостепеног решења.

Међутим, по оцени Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног АА, у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима, погрешном применом Тарифног броја 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и умањењем без основа, за 25% накнаде трошкова поступка окривљеног АА, који се односе на награду браниоца за одбрану овог окривљеног, повређен кривични закон и учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП постоји ако је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио законске одредбе, као и ако је погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ослобађању окривљеног од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Када је реч о награди браниоца којег је окривљени сам изабрао и пуномоћјем овластио (члан 75. ЗКП), висина трошкова окривљеног по том основу, сходно одредби члана 23. став 1. Закона о адвокатури, одређује се према тарифи коју доноси Адвокатска комора Србије.

Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ бр. 121/2012, 99/2020) важећом у време доношења побијаних решења, и то тарифним бројем 7., у ставу 1. прописано је да када адвокат брани више окривљених, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног, док је ставом 2. прописано да у случају из става 1. овог тарифног броја увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за одбрану једног окривљеног увећава процентом који одговара броју окривљених које адвокат брани у тренутку када се процесна радња предузима.

Како ниједном одредбом наведене Тарифе, нити другим прописом није предвиђена могућност да награда изабраног браниоца, у случају одбране више окривљених, буде умањена у неком одређеном проценту, по оцени Врховног касационог суда, побијаним решењима, паушалним умањењем награде изабраног браниоца окривљеног АА, који је ослобођен од оптужбе, за које нема основа у одредбама Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, на чију примену се позивају нижестепени судови, повређен је закон у смислу одредбе члана 441. став 4. ЗКП.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, укинуо побијана решења и предмет вратио Основном суду у Крагујевцу на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, те донети правилну и закониту одлуку.

Осталим наводима захтева, којима се указује да је суд учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, и тиме што је одбио да накнади трошкове за састав трошковника од 04.07.2019. године уз образложење да је бранилац све могао обухватити једним трошковником и на име састављања поднеска са образложењем од 29.01.2018. године јер у списима нема доказа о постојању тог поднеска, као и од 14.11.2018. године, наводећи да није нужан, те да је окривљеном накнаду за седми одржани претрес досудио као неодржани, оспоравају се чињенични закључци суда, односно указује на погрешно утврђено чињенично стање, а што није законски разлог прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због кога окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек.

Наиме, Врховни касациони суд налази да је нужно напоменути да није спорно да поднесак – трошковник којим се тражи накнада награде и нужних издатака браниоца из члана 261. став 1. тачка 7) ЗКП представља поднесак из Тарифног броја 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката РС, за чије састављање по ставу 2. Тарифног броја 4, браниоцу припада 50% награде из Тарифног броја 1., што је Врховни касациони суд истакао у више својих одлука. Међутим, то не значи да бранилац има право на награду за састављање више поднесака – трошковника за накнаду трошкова поступка чија му је висина била позната у време подношења захтева за накнаду трошкова, јер би у супротном, сваки појединачни трошак могао захтевати посебним поднеском уз захтевање накнаде трошкова за састав тог поднеска, што је супротно циљу и сврси одредаба ЗКП о трошковима кривичног поступка.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                     Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                 Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић