Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Далибор Катанчевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) и 10) ЗКП и повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијана решења и предмет врати на поновно одлучивање или их преиначи и досуди тражени износ на име трошкова кривичног поступка.

Врховни суд је, на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, не би било од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд правноснажним решењима повредио Тарифни број 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и члан 263. став 2. ЗКП.

Одредбом члана 263. став 1. ЗКП прописано је да ће окривљени сносити трошкове одлагања главног претреса и друге трошкове поступка које проузроковао својом кривицом, као и одговарајући део паушалног износа, а ставом 2. истог члана прописано је да се о трошковима из става 1. овог члана доноси посебно решење осим ако се о трошковима које сноси окривљени решава у одлуци о главној ствари.

По налажењу Врховног суда у случају одлагања главног претреса окривљени ће сам сносити трошкове кривичног поступка без обзира на исход кривичног поступка уколико је претрес одложен његовом кривицом, али уз неопходан услов да се о скривљеним трошковима у смислу члана 263. став 2. ЗКП донесе посебно решење, које је у овом кривичном поступку изостало. Одбијајући да надокнади трошкове кривичног поступка за неодржани главни претрес дана 03.12.2009. године, у ситуацији када није донето посебно решење да је окривљени скривио те трошкове, суд је учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, како се то основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује.

Тарифним бројем 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката је прописано да адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело, а ставом два је прописано да се основица за обрачун награде утврђује у ситуацији ако адвокат брани једног окривљеног који је једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, висина запрећене казне се утврђује према максималној јединственој казни, применом одредби Кривичног законика у вези са одмеравањем казни за стицај кривичних дела.

По налажењу Врховног суда, суд је погрешно применио Тарифни број 1. Тарифе, везано за награду за приступ на три неодржана главна претреса након ступања на снагу нове Тарифе дана 05.06.2023. године, 11.07.2023. године и 19.09.2023. године, као и на име награде за састав трошковника, јер у ситуацији када адвокат брани једног окривљеног који је једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, висина запрећене казне се утврђује према максималној јединственој казни, а што је у конкретном случају казна преко 15 година затвора.

Из изнетих разлога, Врховни суд је делимично усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и преиначио правноснажна решења Вишег суда у Београду К бр.133/24 од 04.12.2025. године и К бр.133/24. Кв.бр.783/26 од 09.03.2026. године, тако што је поред већ досуђених трошкова кривичног поступка, досудио окривљеном АА, трошкове поступка у укупном износу од 132.750,00 динара.

Наводи захтева за заштиту законитости којима се истиче повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП везано за трошкове на име предлога за закључење споразума од 30.01.2019. године и за обављене разговоре са окривљеним дана 21.11.2007. године, 18.12.2007. године, 04.01.2008. године, 25.02.2008. године и 21.03.2008. године, Врховни суд оцењује као неосноване, обзиром да је у погледу наведених радњи правилно примењена Адвокатска тарифа.

Такође, неосновани су и наводи захтева везани за трошкове на име увида у списе предмета обзиром да трошковником исти нису ни опредељени.

Захтевом браниоца окривљеног се истиче и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) и 10) ЗКП, које повреде могу бити учињене само у пресуди , а решење о трошковима не представља пресуду односно одлуку којом могу бити учињене наведене повреде закона. Стога је Врховни суд, у овом делу захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Имајући у виду изложено, Врховни суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2, 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић