Против наведеног правноснажног решења Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ.бр.801/19 од 04.07.2019. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да преиначи правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кжр-Ас 5/19 од 17.05.2019. године тако што ће за вођење кривичног поступка против окривљене АА и др, због кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ и др, а по оптужном предлогу Вишег јавног тужиоца у Београду КТО.бр.195/14 од 22.11.2018. године, као стварно и месно надлежан одредити Други основни суд у Београду.

Врховни касациони суд је доставио по примерак захтева за заштиту законитости браниоцима окривљених сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажно решење против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је Апелациони суд у Београду, доносећи побијано решење Кжр-Ас 5/19 од 17.05.2019. године, учинио повреду одредбе члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Наиме, Апелациони суд у Београду је побијаним решењем одредио Виши суд у Београду - Посебно одељење за сузбијање корупције, као стварно и месно надлежан суд за вођење кривичног поступка против окривљене АА и др, због кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ, а по, како се наводи у решењу, оптужници Вишег јавног тужиоца у Београду КТО.бр.195/14 од 25.04.2014. године измењеној дана 26.11.2018. године, са образложењем да како је у конкретном случају предметни кривични поступак покренут због кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ, то је, сходно законским одредбама члана 2. став 1. тачка 3), члана 13. и члана 17. став 1. и 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције за поступање у овој кривичноправној ствари стварно и месно надлежан Виши суд у Београду - Посебно одељење за сузбијање корупције. Ово имајући у виду да је одредбом члана 2. став 1. тачка 3) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано да се тај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела против службене дужности (члан 359. КЗ и чланови 361. до 368. КЗ) и за кривично дело из члана 156. КЗ, те да је одредбом члана 13. истог закона предвиђено да су за поступање у предметима кривичних дела из, између осталог, претходно цитиране законске одредбе надлежна посебна одељења виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције, МУП - организациона јединица надлежна за сузбијање корупције и посебна одељења виших судова за сузбијање корупције, а да је одредбом члана 17. став 1. истог закона прописано да су за поступање у предметима кривичних дела из члана 13. тог закона, као првостепени судови, надлежни виши судови у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду, док је ставом 2. истог члана прописано да Виши суд у Београду поступа у предметима за подручје Апелационог суда у Београду.

Поступајући на овај начин, Апелациони суд у Београду је побијаним решењем учинио повреду члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Одредбом члана 22. став 1. Закона о уређењу судова прописано је да основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година, ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

Одредбом члана 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције предвиђено је да ће се кривични поступци покренути због кривичних дела из члана 2. тог закона (између осталог и због кривичних дела против службене дужности (члан 359. КЗ и чланови 361. до 368. КЗ)) окончати пред јавним тужилаштвом или пред стварно и месно надлежним судом, односно одељењем суда које је било функционално надлежно пре дана почетка примене овог закона, док је чланом 33. истог закона предвиђено да наведени закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 01.03.2018. године.

Према одредби члана 7. ЗКП кривични поступак је покренут доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296.), потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (члан 341. став 1.), доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (члан 498. став 2.), одређивањем главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку (члан 504. став 1, члан 514. став 1. и члан 515. став 1.) и одређивањем главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења (члан 523.)

Из списа предмета произилази да је у конкретном случају кривични поступак против окривљене АА због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, против окривљеног ББ због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, против окривљеног ЂЂ због кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 34. КЗ и два кривична дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359. став 1. у вези члана 34. КЗ и против окривљених ВВ, ГГ и ДД због по једног кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, сходно одредби члана 7. тачка 1) ЗКП, покренут дана 30.01.2014. године доношењем наредбе о спровођењу истраге од стране Вишег јавног тужиоца у Београду Кти.бр.38/14, дакле јасно произилази да је предметни кривични поступак покренут пре дана 01.03.2018. године као дана почетка примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције. Имајући у виду ову чињеницу, те чињеницу да из списа предмета произилази да је Виши јавни тужилац у Београду, након подизања оптужнице против окривљених због наведених кривичних дела и враћања исте од стране суда ради допуне истраге, поднео Вишем суду у Београду оптужни предлог КТО.бр.195/14 од 22.11.2018. године против окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД због по једног кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ и против окривљеног ЂЂ због кривичног дела несавестан рад у служби подстрекавањем из члана 361. став 2. у вези става 1. у вези члана 34. КЗ, као и да се након тога Виши суд у Београду огласио стварно ненадлежним за поступање у предметном кривичном поступку и по правноснажности решења списе предмета доставио Другом основном суду у Београду обзиром на запрећену казну за наведено кривично дело и место извршења истог, а који суд је наредбом од 11.03.2019. године заказао главни претрес за 10.04.2019. године, то је, по налажењу Врховног касационог суда, а сагласно члану 30. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, за вођење предметног кривичног поступка стварно и месно надлежан Други основни суд у Београду, који је за наведено кривично дело био надлежан пре почетка дана примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције тј. пре дана 01.03.2018. године, јер је за предметно кривично дело прописана казна затвора од шест месеци до пет година, а на шта основано указује и Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ.бр.801/19 од 04.07.2019. године и преиначио побијано правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кжр-Ас 5/19 од 17.05.2019. године, тако што је за вођење кривичног поступка против окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД због по једног кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 2. у вези става 1. КЗ и против окривљеног ЂЂ због кривичног дела несавестан рад у служби подстрекавањем из члана 361. став 2. у вези става 1. у вези члана 34. КЗ, по оптужном предлогу Вишег јавног тужиоца у Београду КТО.бр.195/14 од 22.11.2018. године, као стварно и месно надлежан, одредио Други основни суд у Београду.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                             Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић