Против наведених пресуда бранилац окривљеног Л.Х., адв. А.С., поднео је захтев за заштиту законитости из свих законских разлога, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи или пак исте укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд у седници већа размотрио је списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Решењем Врховног касационог суда Кзз 470/2014 од 21.05.2014. године одбачен је као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Л.Х., адв. А.С., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К. 996/11 од 22.07.2013. године и Апелационог суда у Београду Кж1 5611/13 од 20.01.2014. године.

Наиме, из списа предмета је произилазило да је окривљени Л.Х., а према повратници која се налазила у списима предмета пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 5611/13 од 20.01.2014. године примио дана 25.03.2014. године, а да је његов бранилац адв. А.С., захтев за заштиту законитости поднео препоручено преко поште дана 25.04.2014. године, а што је утврђено на основу печата који се налази на поднетом захтеву за заштиту законитости, па је Врховни касациони суд нашао да је захтев поднет по протеку рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, и на основу члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је захтев одбацио као неблаговремен.

Међутим, поднеском од 21.07.2014. године, бранилац окривљеног Л.Х., адв. А.С., доставио је потврду о пријему пошиљке код поште 11061, из које произилази да је захтев за заштиту законитости предат препорученом пошиљком Р 015058289 РС дана 24.04.2014. године, из чега произилази да је захтев за заштиту законитости поднет у законском року од 30 дана од дана пријема другостепене пресуде.

Имајући у виду да је Врховни касациони суд накнадно утврдио да је захтев за заштиту законитости поднет у законском року то је решење Врховног касационог суда Кзз 470/2014 од 21.05.2014. године којим је одбачен захтев као неблаговремен, ставио ван снаге и одлучио као под I изреке овог решења.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао да захтев нема прописани садржај.

Према одредби члана 484. ЗКП која прописује садржај захтева, у захтеву за заштиту законитости мора се навести разлог за подношење прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП, дакле да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1.) примене неуставног закона (тачка 2), или повреде односно ускраћивања људског права и слободе (тачка 3.).

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана, предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и – или апелационим судом.

У конкретном случају захтев за заштиту законитости бранилац окривљеног поднео је из свих законских разлога, па по налажењу Врховног касационог суда, одлука против које је поднет захтев, или поступак који јој је претходио има се испитати само у границама истакнуте конкретне повреде, то јест суд није овлашћен да у случају да повреда закона није опредељена, само на основу образложења захтева процењује на коју је конкретну повреду закона бранилац мислио да је учињена.

Како бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости због повреде закона није определио конкретну повреду закона која је учињена пред првостепеним или апелационим судом, то по налажењу Врховног касационог суда захтев нема прописани садржај (члан 484. ЗКП) и као такав је у смислу члана 487. став 1. тачка 3. ЗКП одбачен као недозвољен, а како је одлучено као у изреци под II решења.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                 Невенка Важић,с.р.