Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 482. и 483. ЗКП-а, бранилац окривљеног Ж.П., адвокат С.Ђ. поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11, члана 438. став 2 тачка 2. и 3, те члана 439. тачка 2. ЗКП-а, све у вези члана 485. став 1. тачка 1. и став 2. и 4. ЗКП-а, с`предлогом да Врховни касациони суд уважи поднети захтев те да укине побијане пресуде и предмет врати на поновни поступак и одлучивање, али другом већу, те да наложи прекид извршења кривичне санкције и мере притвора као и мере обавезног психијатријског лечења и чувања.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП-а, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП-а прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП-а, за његово подношење.

С`тим у вези, одредба члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон.

Међутим, везано за окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП-а, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП-а.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП-а.

Захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.П., се као разлог за подношење истог наводи повреда одредбе члана 439. тачка 2. ЗКП-а, што представља дозвољени разлог за подношење овог ванредног правног лека у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, од стране окривљеног преко браниоца. Међутим, наводима у захтеву, којима се ова повреда образлаже, да је окривљени био нападнут, те да је из страха употребио секиру; да је неосновано од стране истражног судије и на главном претресу одбијен предлог одбране да се изврши медицинско вештачење путем вештака ортопеда; да налаз вештака доктора М.В., неуропсихијатра, има мањкавости ... се у суштини побија правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, одредба члана 440. ЗКП-а, која повреда није законски разлог, у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, за подношење овог ванредног правног лека, од стране окривљеног преко браниоца.

Поред тога, наводима у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.П., адвоката С.Ђ., да је у поднетој жалби на првостепену пресуду тражено изузеће судије Н.С. (због анимозитета истог судије са браниоцем окривљеног), који је ипак учествовао у другостепеном кривичном већу које је донело пресуду Кж 260/14 од 05.05.2014. године, се указује на повреду одредбе члана 37. став 2. ЗКП-а, која није законски разлог, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, а таква је оцена и осталих разлога захтева означених као повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2. и 3. ЗКП.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                         Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                             Драгиша Ђорђевић, с.р.