Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 761/2025
08.07.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дејана Дамјановића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Смедереву К.бр.226/23 од 24.04.2024. године, исправљена решењем К.бр.226/23 од 27.05.2024. године и Вишег суда у Смедереву Кж1 159/24 од 23.10.2024. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2025. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дејана Дамјановића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Смедереву К.бр.226/23 од 24.04.2024. године, исправљена решењем К.бр.226/23 од 27.05.2024. године и Вишег суда у Смедереву Кж1 159/24 од 23.10.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву К.бр.226/23 од 24.04.2024. године, исправљена решењем К.бр.226/23 од 27.05.2024. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ и изречена му је условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци, која казна се неће извршити уколико окривљени у року од једне године, по правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка, а оштећени је за остварење имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Пресудом Вишег суда у Смедереву Кж1 159/24 од 23.10.2024. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Смедереву КТО 214/23 од 24.05.2024. године и браниоца окривљеног, па је пресуда Основног суда у Смедереву К.бр.226/23 од 24.04.2024. године, исправљена решењем К.бр.226/23 од 27.05.2024. године потврђена, осим у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, у ком делу се усвајањем жалбе пуномоћника оштећеног иста укида и у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Дејан Дамјановић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде Основног суда у Смедереву К.бр.226/23 од 24.04.2024. године, али из образложења захтева произилази да га подноси и против правноснажне пресуде Вишег суда у Смедереву Кж1 159/24 од 23.10.2024. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да је суд на главном претресу одржаном 29.02.2024. године пропустио да сходно одредби члана 94. став 1. тачка 2) ЗКП обавести и поучи оштећеног ББ пре давања исказа да има право да буде ослобођен дужности сведочења јер му је окривљени зет. Самим тим исказ оштећеног са главног претреса од 29.02.2024. године, на коме је заснована пресуде, је незаконит доказ. Бранилац напомиње да је оштећени био прописно поучен у смислу члана 94. ЗКП пре давања исказа пред Основним јавним тужилаштвом у Смедереву, што потврђује да је оштећени привилеговани сведок. Бранилац наводи и да је основана примена одредбе члана 94. став 1. тачка 2) ЗКП, у конкретном случају јер су у време када је оштећени давао свој исказ у кривичном поступку окривљени и његова супруга били у трајној заједници живота, која се суштински ни по чему не разликује од брачне заједнице, у којој су и данас и из које имају заједнично дете. Поред наведеног, бранилац окривљеног истиче и да окривљени није био обавештен о датуму и времену саслушања оштећеног у ОЈТ Смедерево током истражног поступка, на који начин је повређен члан 300. став 1. ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 94. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да је од дужности сведочења ослобођен сродник окривљеног по крви у правој линији, у побочној линији до трећег степена закључно, као и сродник по тазбини до другог степена закључно.

По налазажењу овога суда, оштећени ББ, који је рођени брат сведока ВВ, која је живи у ванбрачној заједници са окривљеним АА, не може се сматрати привилегованим сведоком у смислу члана 94. став 1. тачка 2) ЗКП обзиром да сродство по тазбини претпоставља пуноважан брак, склопљен по одредбама брачног права, па како је у конкретном случају окривљени ванбрачни супруг сестре оштећеног односно како није дошло до склапања брака између окривљеног и сестре оштећеног, то самим тим окривљени и оштећени нису у тазбинском сродству, па су супротни наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Члан 300. став 1. ЗКП прописује да је јавни тужилац дужан да браниоцу осумњиченог упути позив да присуствује саслушању осумњиченог, односно да осумњиченом и његовом браниоцу упути позив, а оштећеног обавести о времену и месту испитивања сведока или вештака, а став 6. истог члана прописује да ако позив осумњиченом и његовом браниоцу није достављен у складу са одредбама овог законика, односно ако се истрага води против непознатог учиниоца, јавни тужилац може предузети испитивање сведока или вештака само по претходном одобрењу судије за претходни поступак.