Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

У захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Лазара Ђорђевића, износи сопствену анализу и оцену изведених доказа, и притом нарочито оспорава став суда у погледу прихватања одбране окривљеног ББ, закључујући да признање овог окривљеног дато пред овлашћеним службеним лицем у полицији, није у складу са материјалним доказима, и да се стога исто није могло користити као доказ у овом кривичном предмету. Такође, захтевом се указује да суд није на прави начин ценио налаз и мишљење судског вештака, психолога Добривоја Радовановића, као и да је иначе суд пристрасно поступао, јер је према ставу браниоца, ценио само доказе који потврђују наводе оптужбе, док је доказе који потврђују наводе одбране, у потпуности занемарио, тј. није их ценио.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац оспорава оцену изведених доказа, односно указује да је у побијаним пресудама погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу, оценио као недозвољен.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву указује да је побијаном пресудом Апелационог суда у Београду, повређено право на правично суђење окривљеног, зајемчено чланом 32. Устава Републике Србије.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП је прописано да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 484. ЗКП је прописано да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) овог законика, мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да у ситуацији када се захтев за заштиту законитости подиже из разлога прописаних у члану 485. став 1. тачка 3) ЗКП, односно због повреде или ускраћивања људских права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, уз захтев се мора доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђено да је у предметном поступку окривљеном или другом учеснику у поступку повређено или ускраћено неко од људских права и слобода.

Како бранилац окривљеног уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђено да је окривљеном у предметном поступку који се водио пред Вишим судом у Смедереву и Апелационим судом у Београду, повређено право на правично суђење зајемчено Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, то је Врховни касациони суд нашао да захтев браниоца окривљеног нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП одбацио захтев окривљеног као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП је захтев одбацио, јер нема законом прописан садржај, и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                   Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                             Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић