Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног Владимира Карличића, адвокат Милош Божић, због повреде закона из члана члана 16. став 5., 438. став 1. тачка 11) и 438. став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, укине наведене пресуде и списе предмета врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног Владимира Карличића, адвокат Милош Божић у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, из разлога што је изрека првостепене пресуде неразумљива, посебно у делу који се односи на износ одузетог новца који је одређен предлогом „око“, а могао је бити одређен одредницом „више од...“ или „између...и...“, па је самим тим повређена и одредба члана 16. став 5. ЗКП, јер суд сумњу у погледу чињеница није решио у корист окривљеног. По оцени браниоца, образложење другостепене пресуде је неразумљиво и противречно изреци, из разлога што је у образложењу наведено да је окривљени АА предузео противправне радње, док је изреком пресуде оглашен кривим окривљени Владимир Карличић, те образложење неразумљиво и у погледу оцене да ли је дело свршено или учињено у покушају, па на овај начин бранилац указује и на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како повреде закона из члана 16. став 5., 438. став 1. тачка 11) и 438. став 2. тачка 2) ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је овај суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Карличића, адвоката Милоша Божића оценио као недозвољен.

С тога је Врховни суд, са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић