Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Адриане Симић, па је нашао:

Према одредби члана 484. ЗКП, која прописује садржај захтева за заштиту законитости, у захтеву се мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) овог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. истог члана, прописане су повреде закона због којих окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Адриана Ристић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП која у смислу цитиране одредбе члана 485 став 4. ЗКП, представља законом дозвољен због ког окривљени преко браниоца може поднети захтева за заштиту законитости. Међутим, образлажући наведену повреду закона бранилац у захтеву наводи да током доказног поступка није утврђено да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет и да су изреке побијаних пресуда противречне, и тако суштински указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда закона из члана 440. ЗКП, на које се указује изнетим наводима захтева браниоца окривљеног АА, те повреда закона из члана 68. став 1. тачка 9) и 10) ЗКП, на коју бранилац указује сматрајући да су нижестепени судови повредили право на одбрану окривљеног, као и повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, на коју указује наводима да првостепени суд окривљеном није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу да казна буде мања, не представљају законске разлоге из 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек.

Бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву наводи и да побијаним пресудама учињена повреда члана 32. Устава Републике Србије којом је зајемчено право на правично суђење међутим, бранилац уз захтев не доставља одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, па Врховни суд налази да захтев у овом делу нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Адриане Ристић, одбацио и на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, члана 485. став 4. ЗКП и члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић