Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.24/25 од 23.04.2025. године, делимичним усвајањем жалбе бранилаца окривљених АА, ББ и ВВ, преиначена је пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.155/24 од 08.11.2024. године у погледу начина извршења казне затвора, тако што је Виши суд у Ваљеву, окривљенима због кривичног дела тешка телесна повреда у саизвршилаштву из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, задржао као правилно утвђену висину казне затвора на коју су осуђени у трајању од по шест месеци и одредио да ће се казна извршити тако што ће је издржавату у просторијама у којима станују, без примене електронског надзора. У престалом делу жалба бранилаца окривљених АА, ББ и ВВ, као и жалба браниоца окривљеног ГГ одбијене су као неосноване, а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Бранилац окривљених АА, ББ и ВВ - адвокат Радослава Тадића поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, због повреде кривичног закона ииз члана 439. тачка 1) ЗКП, али из образложења захтева произилази да га подноси и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 19. став 3. КЗ са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење или их преиначи и окривљенима изрекне условну осуду због кривичног дела тешке телесне повреде у прекорачењу нужне одбране из члана 121. став 1. у вези члана 19. став 3. КЗ

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева између осталог указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП наводећи да је суд у конкретном случају пропустио да примени одредбу члана 19. став 3. КЗ јер су по оцени браниоца окривљени критичном приликом прекорачили нужну одбрану на тај начин што су одбијајући истовремени противправни напад окривљеног ГГ на окривљеног ВВ, наставили да га ударају и пошто су му из руку истргли металну шипку којом је непосредно пре тога више пута ударио по глави окривљеног ВВ, а што по наводима браниоца произилази и из образложења другостепене пресуде, иако изреком исте пресуде то није констатовано. Дакле, окривљени су одбијајући истовремени противправни напад окривљеног ГГ на окривљеног ВВ, прекорачили границе нужне одбране, па је суд једино могао да утврди да су на тај начин извршили кривично дело тешка телесна повреда у прекорачењу нужне одбране из члана 121. став 1. у вези члана 19. став 3. и 33. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљених АА, ББ и ВВ се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 19. став 1. Кривичног законика, прописано је да није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани. Нужна одбрана у смислу члана 19. став 2. Кривичног законика je она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог лица одбије истовремени противправни напад, а ставом 3. истог члана прописано је да учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.

Изреком правноснажне пресуде окривљени АА, ББ и ВВ оглашени су кривим што су дана 04.03.2021. године, око 16.00 часова у Ваљеву... у дворишту оштећеног ГГ, способни да схвате значај свог дела и да управљају својим поступцима, свесни свог дела чије су извршење и хтели, у саизвршилаштву заједничким учествовањем у радњи извршења из умишљаја тешко телесно повредили оштећеног ГГ, тако што су...након претходне краће расправе са оштећеним, дошли у двориште ошт. ГГ, а окр. АА носећи дрвену мотку, када су окр. ВВ и ББ пришли оштећеном и почели да га ударају по глави и телу затвореним шакама – песницама и ногама, да би оштећеном затим пришао и окр. АА и задао оштећеном неколико удараца дрвеном мотком у пределу главе тј. слепочнице а окр. ВВ и ББ су наставили да ударају оштећеног рукама и ногама у пределу главе и тела, услед којих удараца је оштећени пао на тло од камених плоча у свом дворишту и накратко изгубио свест, којом приликом је оштећени...задобио тешке телесне повреде..., при чему су окривљени били свесни да је њихово дело забрањено.

Из овако описаних радњи извршења окривљених АА, ББ и ВВ из изреке правноснажне пресуде не произилази истовремен противправни напад оштећеног ГГ на окривљеног ВВ, како то бранилац окривљених неосновано наводи у поднетом захтеву, већ да су окривљени након претходне краће расправе са оштећеним дошли у двориште ошт. ГГ при чему је окривљени АА носио дрвену мотку, па су окр. ВВ и ББ пришли оштећеном и почели да га ударају по глави и телу затвореним шакама – песницама и ногама, да би оштећеном затим пришао и окр. АА и задао оштећеном неколико удараца дрвеном мотком у пределу главе а окр. ВВ и АА су наставили да ударају оштећеног рукама и ногама у пределу главе и тела, којом приликом је оштећени задобио тешке телесне повреде. Постојање истовременог противправног напада ГГ на окривљене ... не произилази ни из описа радњи у ставу два изреке првостепене пресуде.

Дакле, како из изреке правоснажне пресуде произилазе сва законска обележја кривичног дела тешке телесне повреде у саизвршилаштву из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ, то су самим тим наводи браниоца окривљених да је учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП јер су окривљени критичном приликом прекорачили границе нужне одбране, од стране Врховног суда оцењени као неосновани.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА, ББ и ВВ у осталом делу је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву такође наводи да се из изреке правноснажне пресуде не може са сигурношћу утврдити да ли су окр. ... ударали окр. ГГ након претходне краће расправе или су га, евентуално, ударали након што је окр. ГГ са описаном металном шипком, као предметном подобним да тело тешко повреди, више пута ударио по глави и телу окр. АА, на који начин се указује да је изрека пресуде неразумљива а самим тим и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП. Такође се наводи и да у образложењу другостепене пресуде нема разлога о прекорачењу нужне одбране на који начин се суштински указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како, дакле, бранилац окривљених у овом делу захтева за заштиту законитости суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљених АА, ББ и ВВ, у овом делу, оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА, ББ и ВВ, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев браниоца окривљених у односу на наведену повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу захтев одбацио на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                     Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић